ENUkoliko u roku od osam dana od pravosnažnosti presude to ne učini Obradović je dužan da direktorki Apoteke Vranje Jasmine Arsić, po čijoj tužbi je spor vođen, isplati 150.000 dinara.
NUNS podseća javnost da su Vranjske, poštujući zakonske odredbe, gospođi Arsić blagovremeno ponudile da odgovori na navode teksta “Salicil umesto glukoze”, objavljenog u tom listu 19. decembra 2009. na 19. strani. Kako gospođa Arsić nije odgovorila u naznačenom roku njeno pismo “Još jedna neistina o Apoteci” objavljeno je u narednom broju. Pošto nije dematovala navode teksta, pismo i NIJE ISPRAVKA koja zahteva isto mesto i isti prostor, već reagovanje nezadovoljne strane pa je objavljeno u delu novina odvojenom za pisma. Smatramo da presuđujući u korist tužilje, sudija Višeg suda u Vranju nije odvagala argumente Vranjskih. NUNS se nada da će nadležni Apelacioni sud u Nišu, kome će se Obradović žaliti, sa više uvažavanja odmeriti navode obe strane u sporu, imajući pre svega u vidu pravo javnosti na objektivno informisanje.
Na žalost, sudska praksa u kojoj su mediji unapred krivi nije nova u Srbiji; u nedavnoj prošlosti mediji su drakonski kažnjavani – što su i Vranjske iskusile. I posle ukidanja tzv. Šešeljevog zakona novinari i mediji su pred sudom često kažnjavani zato što su prenosili nesporne činjenice.
Iako spor u Vranju nije vođen po diskutabilnim prošlogodišnjim izmenama Zakona o javnom informisanju već po odredbama koje su i ranije bile na snazi, smatramo da se presudama koje nemaju puno zakonsko utemeljenje produžava praksa koja preti daljem urušavanju medijske scene. Podsećamo da su prošlogodišnje izmene Zakona aktulizovale i pitanje obučenosti sudija za medijske sporove i pozivamo Visoki savet pravosuđa da nađe načina da se taj problem prevaziđe.
U Beogradu 30. marta 2010.
Sekretarijat NUNS-a
