ENOsnovna funkcija RRA, republičke Vlade i ministarstava trebalo bi da bude zaštita društvenog interesa, koji nije i ne može da bude isključivo finansijski. RRA je osnovana da bi kao regulatorno telo regulisala tržište, a ne da bi ga prepustila kapitalu, ne obazirući se na društveni interes ili, direktno, uprkos društvenom interesu. Jer, nije tačno da RRA naplaćuje korišćenje državnog resursa – radiodifuznog spektra. To čini Republička agencija za telekomunikacije (RATEL). Državni resurs košta, za nacionalnu pokrivenost, ispod deset miliona dinara godišnje. RRA naplaćuje dozvolu za emitovanje šezdeset miliona. Toliko košta društveni interes.
Kako sad stoje stvari? Uslovi konkursa postavljeni su tako da se de facto diskriminišu emiteri specijalizovanih programa, tj. oni čiji je sadržaj u osnovi tematski. Takvi emiteri ne mogu da računaju na celokupno tržište reklama, već, po prirodi stvari, samo na specijalizovane oglašivače. Iako Zakon o radiodifuziji predviđa postojanje takvih emitera, uslovi iz konkursa ih praktično onemogućavaju. Ovako koncipiran konkurs vodi tome da se ostvari strepnja iz Strategije da će na medijskom nebu Srbije praktično zavladati monopol onih koji imaju novac, a ne i interes za specijalizovane, edukativne i obrazovne programe.
Zakon je, imajući u vidu društveni interes, predvideo da emiteri civilnog sektora budu sasvim oslobođeni plaćanja naknade za emitovanje. Ta logika zakonodavca morala bi da se sledi i kad su u pitanju specijalizovani emiteri. RRA bi u procenjivanje morala da uključi i kvalitativne kriterijume, a ne da se birokratski bavi pukom kvantifikacijom procenata. Ovako, ulogu RRA bi mogao da preuzme jednostavni softver, koji nema stavove, procene, misli, osećanja…
Happy televizija, kao specijalizovana dečja televizija, prema postojećoj logici osuđena je na nestanak. I to upravo zato što se ne obraća širokim masama, već samo petini populacije. I to njenoj najboljoj, najvrednijoj petini. Onoj petini koja čini 100 odsto budućnosti ove zemlje. Zato je prva među emiterima javno obelodanila nameru da učestvuje na konkursu, a predlaže popust, pre svega, zbog toga što je uverena da, kako sada stvari stoje, nema šansi da na njemu pobedi bilo ko ko bi popust zaslužio naknadno. Suština zahteva bila je da jednake šanse na startu dobiju specijalizovani emiteri, kako sve dozvole ne bi dobili samo oni kojima nije ni do popusta ni do specijalizacije. Ukoliko se tržištu, bez korektiva, prepusti da reguliše koji komercijalni emiteri opstaju a koji ne, logika medija postaje isključivo statistička, tržišna, merkantilna – ona izjednačuje prostakluk i ono što mi pokušavamo da plasiramo.
Medijski darvinizam koji nameće RRA svojim konkursom prinuđuje nas da se guramo u primitivizam, da zaboravimo programske ciljeve koji zahtevaju da na ekranima ne bude politike, eksplicitnog seksa, ekstremnog nasilja, te da se isključivo pozabavimo prikupljanjem nameta za RRA.
Boban Skerlić, direktor Happy televizije iz Beograda
