EN„Forum“ je zatražio da ministarka i predsednica parlamenta obezbede saradnju Narodne skupštine s Ustavnim sudom Srbije kako bi se okončao postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti odredaba Zakona o radio-difuziji koje regulišu način finansiranja nacionalnog servisa.
Papović: Progam RTS-a naplaćuje se i preko kablovske
U otvorenom pismu „Foruma“ navodi se da RTS uporno nastavlja „s nekorektnim odnosom prema građanima“ kojima dostavlja zahteve za prinudnu naplatu pretplate uz pretnju plenidbom imovine, uprkos tome što se pred Ustavnim sudom još vodi spor o ustavnosti i zakonitosti zakonskih odredaba o načinu finansiranja RTS-a. Udruženje podseća na to da je Ustavni sud Srbije na sednici 16. decembra 2004. godine doneo rešenje o pokretanju postupka za ocenu ustavnosti nekih odredaba člana 80, 81, 82, 83, 113 i 127 Zakona o radio-difuziji i dostavio ga Skupštini Srbije radi davanja odgovora.
– Mada je rok za odgovor bio 30 dana od prijema rešenja Ustavnog suda, Skupština Srbije ga, po dostupnim podacima, nije dostavila sve do danas – dodaje se u pismu „Foruma“, koje je potpisao njegov predsednik Jovan Jovanović. U pismu se navodi i da RTS „nije ispunio obaveze iz Zakona o radio-difuziji da evidentira pretplatnike i svakom od njih dostavi pismeno obaveštenje o budućoj obavezi, što je zakonski osnov za plaćanje pretplate koje počinje mesec dana po dobijanju pismenog obaveštenja“.
– Treba uzeti u obzir i to da veliki broj ljudi plaća usluge kablovskoj televiziji, koja u ponudi ima i program RTS-a, dakle isti program naplaćaje se dvaput, preko računa za struju i računa za kablovsku, a to je krađa – izričit je Goran Papović, predsednik Udruženja za zaštitu potrošača Vojvodine. On dodaje da to udruženje nije protiv TV pretplate, nego protiv načina naplate. Udruženje je predložilo da javni servis napravi ugovor s kablovskom televizijom kako bi se pretplata plaćala preko računa za kablovsku, dok bi građani koji nemaju kablovsku pretplatu plaćali na posebnim uplatnicama, koje bi štampao javni sevris.
Veljanovski: Usluge javnog servisa ne naplaćuju se dvaput!
Međutim, jedan od autora Zakona o radio-difuziji, profesor Rade Veljanovski ima nešto drugačije mišljenje. On ističe da se usluge RTS-a tretiraju kao javno dobro, te se one, po zakonu, moraju platiti bez obzira na to da li neko gleda program RTS-a ili ne. Prema Veljanovskom, TV pretplata ne naplaćuje se dvaput kako to tvrdi pomenuto udruženje.
– Prema Zakonu o radio-difuziji, pretplata za usluge javnog servisa za informisanje jeste obavezna i ona se mora plaćati bez obzira na to da li neko dobija signal preko antene s krova ili kroz kablovski sistem. Istina, tu se postavlja pitanje da li građani koji plaćaju kablovsku zapravo dvaput plaćaju pretplatu za RTS. Međutim, nije tako, jer kablovski operateri imaju zakonsku obavezu da program koji emituje nacionalni javni servis RTS distribuiraju preko svog sistema, a ne plaćaju za to, dok sve druge kanale emituju na osnovu posebnog ugovora. Razume se da bi zakon mogao biti malo jasniji u pogledu pretplate za javni servis. To će se verovatno doraditi tokom ove godine, ali nema dileme o tome da je pretplata za RTS obavezna – ističe Veljanovski. On se slaže da je objedinjena naplata malo komplikovana, ali ističe da ona daje bolje rezultate nego kad bi se pretplata plaćala na posebnom računu.
Profesor Salma: Potraživanje zastareva
Profesor obligacionog prava na Pravnom fakultetu u Novom Sadu dr Jožef Salma takođe kaže da se, po zakonu, TV pretplata mora plaćati, ali, naravno, samo po jednoj osnovi. On navodi da prema Zakonu o obligacionim odnosima Republike Srbije, dug za pretplatu može se naplaćivati samo za prethodnu godinu, ali ne i za više godina.
– Ukoliko sam dobro razumeo pitanje, RTS želi da naplati opravdana potraživanja za korišćenje TV programa, s tim da tu naplatu ostvaruje preko naplatne liste elektrodistributivnog preduzeća. Oba preduzeća su, po zakonu, javna preduzeća, i trebalo bi da imaju međusobni sporazum, jer obavljaju zajedničku naplatu. To po sebi nije protivno ni interesu građana, ali mora da ima neki pravni osnov. Naravno, možemo razgovarati o tome da li bi bilo celishodnije da svako preduzeće posebno naplaćuje svoja potraživanja s obzirom na to da građanima pružaju različite usluge. Što se tiče naplate za više godina, možemo se pozvati na Zakon o obligacionim odnosima, u kome se kaže da potraživanje za upotrebu radio i televizijskog prijemnika zastareva za jednu godinu. To znači da ukoliko se želi naplatiti dug od 2005. godine do danas, izvestan broj potraživanja, odnosno potraživanja za 2006. i 2007. godinu jesu zastarela, dakle, po mojoj analizi zakona, dug se može naplatiti samo za 2008. godinu – navodi profesor Salma.
E. Marjanov
