Одлука у петак?

До краја ове или почетком следеће седмице биће познато ко су добитници београдских ТВ и радио-дозвола. Од стотинак радио-станица у Београду, за 14 расположивих места се пријавило само 45, а за шест расположивих „телевизијских” места у главном граду услове испуњава осам ТВ станица, каже др Ненад Цекић, председник Савета Републичке радиодифузне агенције.

Конкурси и за националне и за београдске дозволе расписани су истовремено, а листа добитника националне лиценце је позната већ два месеца. Кандидати за сигнал у београдском региону и даље чекају. Како је 27. март био последњи дан до када су примане пријаве на конкурс, многи су рачунали да је 27. јуна истекао рок од 90 дана колико је законодавац предвидео за доношење одлуке.

Др Ненад Цекић негира такву рачуницу и каже да тромесечни рок заправо „тече од 5. априла када је РРА објавио листу пријављених на јавни конкурс”. То значи да је одлуку могуће донети и првих дана јула, а да све остане у оквиру закона.

Иако је документација пријављених прегледана, а јавни разговори (што налажу конкурсна правила) са станицама кандидатима одавно завршени, председник Савета не може прецизно да каже када ће резултати бити познати сем „да ће одлука бити донета до краја ове или почетком наредне недеље”. Све зависи од тога када ће бити обезбеђен кворум за одлучивање, јер чланови Савета, напомиње Цекић, имају и друге пословне обавезе, а почела је и сезона летовања.

– Такве седнице не можемо да држимо у непотпуном саставу да се после не би спекулисало ко је за кога гласао и зашто. Одлучићемо кад се скупимо, могуће је да то буде у петак, а можда у понедељак, али не касније од почетка следеће недеље – каже Цекић.

Иако подсећа да је Савет у међувремену био затрпан и другим пословима, приговорима незадовољних емитера, одговорима на њих, а биле су ту и пресуде Врховног суда, чини се, међутим, да се подела дозвола одужила и због других разлога.

– За 14 расположивих места пријавило се 45 београдских радио-станица. У етру, иначе, постоји права поплава ових емитера и у Београду се чује стотину радио-станица. Педесетак се, међутим, није ни пријавило на конкурс, што је куриозитет. То значи да они хоће да буду пирати, а докле ће то бити, видећемо кад се конкурс заврши – наводи председник Савета. Решење није, сматра Цекић, да Савет саопшти одлуку, „а да не знамо шта ћемо са онима који су се декларисали као пирати. Они ни теоретски не могу да добију дозволе.”

– С друге стране, код ТВ станица малтене имамо мањак интересената за Београд. Готово нико није хтео да послуша наш савет и да се, поред пријаве за националну, јави и за београдску дозволу како би учествовао паралелно на оба конкурса. Десило се да смо имали велику навалу за националне дозволе за које се пријавило 13 кућа и релативно мало интересовање за београдске дозволе. За шест расположивих места у Београду услове испуњава осам ТВ станица. Али одлуку је тешко донети, јер су међу њима и станице према којима је јавност критички расположена.

Међу интересентима за београдске дозволе су телевизије Арт, Кошава, СОС канал, Метрополис, Мост, Палма, ТВ Плус, ТВ Студио Б и Ентер ТВ.

– Не бежимо ми од доношења одлука, већ хоћемо да одлуку – кад је донесемо – можемо и да се спроведемо. Морамо да нађемо механизам да онима који дозволе добију гарантујемо да неће бити ометани и омогућимо им да емитују програм на фреквенцији за коју су одобрење добили. За станице које добију дозволу мора се ослободити место у етру. У Београду је тотални хаос, рецимо, све фреквенције за радио су попуњене. Уколико почнемо да доносимо одлуке које се не спроводе, цела прича о увођењу реда пада у воду – објашњава Цекић.

У чему се састоји тај условно назван механизам који станицама са дозволом треба да омогући несметано коришћење фреквенција, Цекић не објашњава, али тврди да постоји. Током ове седмице РРА очекује одговоре од Агенције за телекомуникације у вези с могућим решењима.

Закон о радио-дифузији не нуди директан одговор колико станице „губитнице” могу остати у етру по закљученом конкурсу, нити какав поступак следи. Истина, у члану 119. пише да емитер може остати у етру до окончања конкурса, али таква одредница ипак не даје одговор по ком поступку и у ком року се етар ослобађа од „уљеза”. Ситуација је сложена, јер су многи емитери, истина без дозвола, у етру стекли завидан вишегодишњи стаж, па њихово исељавање у корист легалних станица асоцира и на непопуларно гушење медијских слобода.

Однедавно има и назнака да ће се Закон о радио-дифузији мењати по хитном поступку баш да би се допунио таквим одредбама. Цекић, међутим, одговара да Савет РРА не може бити овлашћени предлагач закона, као и да је њихов посао да прописе примењују, а не да их мењају.