Održana tribina Novog Optimizma u Kragujevcu

TRIBINA: VREME JE ZA PITANJE NA KOJIM TEMELJIMA HOĆEMO DA POSTAVIMO SVOJU ZEMLJU

Uticaj ruske propagande na stavove građana Srbije je ogroman i on se posle ruske agresiju na Ukrajinu povećava do neslućenih razmera, što je neprihvatljivo za građane i zemlju koja teži da postane deo EU. Stoga je rat u Ukrajini prilika da se otvore unutrašnja pitanja – kakvo društvo gradimo i kako se postaviti prema autokratskom režimu. 

Ovo je poručeno na tribini “Srbija pod ‘bratskom’ agresijom”, koja je održana u četvrtak 20. aprila, u Kragujevcu.

Na trbini su govorili Pavle Grbović, narodni poslanik i predsednik Pokreta slobodnih građana, Dragan Popović, direktor Centra za praktičnu politiku, Milica Ljubičić, novinarka portala Raskrikavanje, i Željko Bodrožić, predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije.

Tema debate je bila uticaji i posledice ruske i proruske propagande u Srbiji, koliko to utiče na ciljeve kojima teži Srbija, na njen evropski put, ali i na unutrašnju demokratiju, posebno slobodu izražavanja.

Tribinu je otvorio uvodničar Miroslav Miletić, novinar #Iz glave, osvrnuvši se na ratno sećanje na ovim prostorima. Miletić je rekao da je vest o ratu u Ukrajini ljude na ovim prostorima podsetila na sve njihove ratove i posledice koje oni donose.

„Sve generacije u mojoj porodici su doživele ratove. Ratovi su nešto što je na ovim prostorima postalo uobičajeno. Rat nije neka vest za nas jer mi stalno živimo u nekoj napetosti, manjoj ili većoj tenziji, ratu, pravom ili nekom drugom,“ rekao je Miletić.

On je dodao da živimo u vremenu „totalne ofanzive svakakvih specijalaca i stručnjaka“.

„Pametniji popušta, pa su tako neznalice u javnom mnjenju preovladale,“, naglasio je Miletić.

Osnivač Novog Optimizma, Branislav Guta Grubački, je otvarajući skup rekao da strahota koja se dešava u Ukrajini za Novi Optimizam nije specijalna operacija već agresija na nezavisnu Ukrajinu, agresija koja se u 21. veku vrši na jednu nezavisnu državu od svog „bratskog“ suseda.

„Kao neko ko dolazi iz Vojvodine znam kakav je uticaj ruske propagande bio sve ove godine. Od same činjenice da je NIS Naftagas prodat za jeftine pare Ruskoj Federaciji i taj uticaj se povećava do neslućenih razmera. Za nas je rat u Ukrajini počeo još 2014. godine i sadašnja eskalacija tog sukoba je samo nešto što je postalo vidljivo za širu javnost. Mi shvatamo šta se dešava u ovom društvu. Srbija je na prekretnici da li će se okrenuti zapadnim zemljama i EU, kojoj pripadamo geografski, i okruženi smo zemljama NATO-a. Mislimo da je uticaj ruske propagande velik i neprihvatljiv za svakog čoveka koji misli dobro svojoj zemlji,“ rekao je Grubački.

Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), moderator tribine, Željko Bodrožić se najpre osvrnuo na medijsku scenu ukazujući da ona podseća na ratnu propagandu iz devedesetih.

„Ovakva situacija je kao deža vi. Kao da gledam naše televizije 1991. i 1992. godine, kada je vladala ratna histerija. Matrica je skoro ista, samo su promenili geografske koordinate, ovo je isto kao onda kad smo slušali. To je bila naša svakodnevnica i svuda se isticalo kako odavde vojska ide ne samo da oslobađa krajeve u kojima je većinsko srpsko stanovništvo nego da ’one druge nauči pameti denacifikuje’, da im tako ’pokaže’ kako živi slobodarski i demokratski narod”, istakao je on.

Novinarka portala „Raskrikavanje“ Milica Ljubičić predstavila je rezultate istraživanja koje je obuhvatilo analizu više od 4.000 tekstova objavljenih u pet dnevnih novina u Srbiji – Informeru, Srpskom telegrafu, Večernjim novostima, Blicu i Danasu – tokom prvih šest meseci rata u Ukrajini. Kako je kazala, uočljiv je bio dominantan ruski narativ i negativan odnos prema zapadu, EU i SAD. Došlo se do zaključka da su sve novine bile okrenute nekoj strani u ratu.

Kako je objasnila čak 40 posto analiziranih tekstova, 1.600, bilo je ostrašćeno prema nekoj od zaraćenih strana. Više od 800 tekstova bilo je pozitivno prema Rusiji, dok je približno isti broj tekstova imao negativnu intonaciju prema Zapadu, pre svega prema NATO-u, SAD i EU.

Dva medija koja prednjače, kako je rekla, u pozitivnom predstavljanju Putina i odluke da se napadne Ukrajina, su Večernje Novosti i Informer. Ona je podsetila na naslovnu stranu Informera koji je na dan početka rata na naslovnici objavio da je „Ukrajina napala Rusiju“.

Prema ovom istraživanju, oko četvrtina tekstova koji su negativno izveštavali o ruskoj agresiji objavljena je u listovima Danas i Blic. Ljubičić je saopštila da je analiza pokazala da je Srpski telegraf, koji je pozitivno pisao o Putinu i Rusiji, kako je rat odmicao promenio svoj narativ i počeo negativno da izveštava o Putinu i Rusiji.

„Ne možemo reći da su mediji isto izveštavali, postoji izvesna polarizacija, ali uglavnom su to bili tekstovi pozitivno orijentisani prema Rusiji. To pokazuje da za razliku od Srbije, koja zvanično zauzima neutralan stav prema ovom ratu, mediji su se jasno svrstali i stali su na stanu Rusije“.

„Ako novinar piše da su naši Rusi a neprijatelji Ukrajinci onda se on svrstao na jednu stranu,“ ukazala je ona.

Direktor Centra za praktičnu politiku, Dragan Popović, ukazao je da se jasno vidi da su u Srbiji svi mediji pod kontrolom vlasti Aleksandra Vučića, i da su stali na Putinovu stranu, je ‘podržavaju takav model vladanja’. A taj model vladanja, kaže Popović, znači da vlast teži da opravda, ako već ne sme da glorifikuje, agresiju Putinovog režima na Ukrajinu.

Popović ističe da treba odvojiti Rusiju i Putinov režim, jer se čitave zemlje ne izjednačavaju sa režimima. Ipak, dodaje on, Rusija se voli ne zbog Rusa već zbog blagonaklonog gledanja na autokratiju i negativnog stava prema Zapadu.

„Nije Rusija Putinov režim. Nijedna zemlja nije jednaka režimu. Marko Nikezić je sedamdesetih godina istakao da ‘naši nacionalisti ne vole Ruse i Rusiju toliko koliko vole i žele autokratiju’, jer je Rusija odavno simbol autokratske vladavine. Zato se voli Rusija, kao simbol autokratske vladavine i to se sada poistovetilo,“ rekao je Popović.

Prema oceni Popovića, tema tribine nije samo veliko svetsko pitanje, već je i povod za razgovor o položaju Srbije i stanju u srpskom društvu.

„To nam daje priliku da ovo veliko svetsko pitanje, koje mi ovde ne rešavamo, ali ova spoljnopolitička tema otvara može da nam bude povod da otvorimo naše unutrašnje pitanje. Kako se postavimo prema autokratskom režimu u Rusiji koji je do sada gazio svoje građane a sada je krenuo da gazi i one okolo. Kakvu Srbiju mi želimo, koje su to vrednosti, da li je autokratija ono što mi hoćemo, da li je ta čvrsta ruka najviše dokle možemo da dobacimo,“ ističe Popović.

Prema njegovim rečima, srpsko društvo može više da uradi i treba da razgovorima o sukobu u Ukrajini otvori brojna pitanja.

„Na kojim vrednostima, temeljima želimo da sagradimo našu zemlju, to je naša tema. Ovo je polarizujuće pitanje i ljudi upadaju u vatru kad se o tome priča. Ovo treba da nam pomogne da otvoreno razgovaramo šta mi želimo za našu zemlju,“ zaključio je Popović.

Narodni poslanik i predsednik Pokreta slobodnih građana, Pavle Grbović, upozorio je da Srbija na određeni način trpi zbog stava prema ruskoj agresiji na Ukrajinu.

„Nema potrebe da govorimo apstraktno. Sve naše delegacije koje putuju u Brisel ili bilo gde u inostranstvo su stavljene, tik uz rusku delegaciju, među najneomiljenije. Mi jesmo država pod nekim neformalnim diplomatskim sankcijama. Činjenica je da niko više u svetu nema ni promil razumevanja za našu nejasnu poziciju po pitanju sankcija Rusiji i ruske agresije na Ukrajinu,“ rekao je Grbović.

On je ocenio da je proruska propaganda Srbiji neraskidivo povezana sa antizapadnom.

„Ja mislim da ljudi u Srbiji ne vole toliko Putina koliko mrze zapad, pre svega SAD i da je Putin posledica medijske propagande i kao neko ko je jedini sposoban da se odupre strašnom Zapadu, da se sa njim obračuna i da ga pobedi. Problem je što u to veruju ne samo neki građani koji su žrtve te propagande, već i oni koji se predstavljaju kao alternativa ovom režimu i to je problematično,“ kazao je Grbović.

On je ocenio da ruska propaganda u Srbiji uvek nailazi na plodno tlo zato što nudi opravdanja za sve što u mnogim aspektima nije postignuto, te je sputava na putu evropskih integracija i razvoja.

„Prorurska i antizapadna propaganda su uvek podržavali Srbiju u svakom našem porazu i nesposobnost da se prilagodimo vremenskom, geografskom, političkom i svakom drugom kontekstu u kome smo trebali da budemo. Podržavali su našu nesposobnost da uredimo zemlju na način kako su to učinile zemlje zapadne Evrope. Oni su nama uvek umesto teških rešenja, što podrazumeva odricanje, bolna priznanja, dugotrajan rad i neizvesne ishode, nudili nam laka opravdanja koja su ovde čak izdignuta na nivo moralne vertikale i principa zbog čega mi u nečemu nismo uspeli,“ rekao je Grbović.

Stoga, smatra on, pred Srbijom je istorijski trenutak u kome treba da se opredeli, ne da bira Rusija ili zapad, već da li će krenuti na put demokratije, slobode medija, ljudskih prava, boljeg životnog standarda, što postoji u EU i SAD, ali ne u Rusiji.

Sa tribine je poručeno da se do promena povodom ovih pitanja može doći podrškom i osnaživanjem onih pojedinaca i grupacija koje dele iste vrednosti, ali i otvorenim diskusijama sa građanima kojima će se ukazati koliko je za demokratiju u Srbiji pogubna proruska ratna propaganda i svrstavanje na stranu agresora.

Analizirajući koliko je moguće da se danas nakon 20 godina glorifikacije Putina sada okrene priča i poništi ono u šta je narod do sada ubeđivan, na tribini je ukazano da je potrebno jasno ukazivati na narativ koji grade mediji i edukovati građane da medijskim sadržajima pristupaju kritički.

Grubački je podsetio da Novi Optimizam organizuje ovakav skup jer se kao organizacija, koja postoji više od 18 godina, zalaže za otvoreno društvo, promoviše antinacionalizam i antimilitarizam, i podržava prozapadne demokratske vrednosti.

„Zbog toga smo rešili da napravimo seriju ovakvih tribina tokom kojih ćemo otvoreno razgovarati“, poručio je Grubački.