ENMinistar Jočić piše: „Pretnje glavnom i odgovornom uredniku Danasa, Grujici Spasoviću, shvaćene su ozbiljno i policija temeljno radi na slučaju. Ali, izgleda da se uobičajilo da umesto takve pretnje prvo prijave policiji, važnije je da budu prvo objavljene u medijima.
Običan, prosečan čovek, ako dobije pretnju bilo koje vrste ode u policiju, pozove policiju i poznato je da se takve prijave brzo rešavaju ako se radi tiho i bez pompe. Javne ličnosti, svaku pretnju pa i najbezazleniju, obznanjuju uz ogromnu pompu i to jeste jedna određena vrsta infekcije.“
Da ponovimo, vrlo precizno, redosled događaja. Telefonske pretnje smrću glavnom uredniku Danasa primljene su u subotu, 11. juna. Istog dana jedan ministar je telefonom o tome obavestio svoje kolege Jočića i Stojkovića. Prva javna informacija pojavila se sutradan, u nedelju, u Večernjim novostima (redakciji Danasa nije poznato od koga su kolege dobile ovu informaciju). U ponedeljak, 13. juna, Danas je objavio tekst o pretnjama, a direktor lista Radivoj Cvetićanin uputio je pismo Jočiću sa zahtevom da policija uradi svoj posao.
Tek u petak, 17. juna, dakle šest dana kasnije, policija je prvi put pokušala (bezuspešno) da stupi u kontakt sa glavnim urednikom. To se dogodilo, samo da podsetimo, dan nakon posete američkog ambasadora Majkla Polta redakciji Danasa i njegovih reči da će „lično kontaktirati sa ministrom unutrašnjih poslova Srbije i predočiti mu da je trebalo odmah sprovesti istragu i jasno i na odgovarajući način obavestiti javnost“. Konačno, glavni urednik je dobio poziv da se pojavi na razgovoru u Upravi za borbu protiv organizovanog kriminala u utorak, 21. juna, što je i učinio.
Dva dana kasnije, u četvrtak 23. juna, telefonom je obavešten da policija nije uspela da otkrije odakle je došao poziv. I – to je sve. Policija nije razgovarala ni sa službenikom koji je primio preteću poruku, ni sa kolegom iz Večernjih novosti otkud mu informacija o pretnjama, niti je obavestila javnost o dosadašnjoj istrazi. Dakle, lako može da se zaključi ko je u pravu – i oko broja privedenih, i oko toga da je „javnim ličnostima“ važnije da pretnje „budu prvo objavljene u medijima umesto da se prvo prijave policiji“.
O „telohranitelju za mentalno stanje“ glavnog urednika ne vredi ni raspravljati. Neka čitaoci sami ocene da li je reč o neverovatnoj infantilnosti ili dosad nezabeleženom bezobrazluku.
Redakcija lista
