ENProfesor beogradskog Fakulteta političkih nauka Miroljub Radojković kaže da je preostalo da se reši pitanje trećine emitera koji nisu dobili dozvole i ne poštuju odluku o zabrani emitovanja programa. On ističe da je konkurs za dodelu dozvola zakasneo i još nije završen.
– Glavni zadatak RRA, izdavanje dozvola za rad emiterima, samo je delimično gotov, jer su se posle žalbi i intervencija otvorile dodatne mogućnosti za legalizaciju još 13 TV i 28 radio-stanica, ne uključujući 404 emitera koji su dobili dozvolu za rad – rekao je Radojković, podsećajući da se na konkurs za sve vrste emitera prijavilo 1.170 stanica. – Broj dobitnika dozvole zavisiće od broja gubitnika koji su se obratili sudu. Od 1. septembra 766 RTV stanica trebalo je da se ugase, a do 10. septembra s radom je prestalo 70 odsto odbijenih na konkursu.
M. Živić
Preostala trećina emitera sebe smatra izuzetim od privatizacije jer emituju programe na jeziku manjina, ili se pozivaju na Zakon o lokalnoj samoupravi koji je suprotan Zakonz o radiodifuziji. Zato je doneto i rešenje o zabrani emitovanja i pokretanju prekršajnog postupka protiv 35 radio i četiri TV emitera.
Profesor FPN Rade Veljanovski ocenjuje da je sprovođenjem Zakona o radiodifuziji generalno postignut napredak, ali se kasni sa pripremom zakona kojim će se regulisati digitalizacija i da to dovodi u pitanje ceo korpus drugih zakona. On je ukazao i na problem zaustavljene privatizacije medija, kao posledici zakona o lokalnoj samoupravi i o glavnom gradu koje su kontradiktorne nadležnom zakonu, jer omogućavaju da gradovi i opštine budu osnivači medija. Veljanovski kaže da su najave resornog ministarstva o promeni tih odredbi ipak ohrabrujuće.
