EN„Još ne postoji zadovoljavajuća spremnost tih organa da omoguće pristup informacijama o svom radu. Posebno zabrinjava što se najveći broj žalbi izjavljenih povereniku odnosi na ćutanje administracije i što se ništa tim povodom ne preduzima“, piše Šabić u svom izveštaju republičkom parlamentu, uz preporuku da je Vlada dužna da otkloni prepreke koje je sprečavaju da i sama ispunjava obaveze nadziranja primene Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i kažnjavanja za njegovo kršenje.
U dosadažnjoj primeni zakona organi vlasti počinili su veliki broj prekršaja, a kao najčešći razlog zbog kog su uskraćivali tražene informacije je pozivanje na njihovu poverljivost, „bez pružanja dokaza da se time štiti neki pretežniji interes“, piše u izveštaju. Kao naročito bizaran slučaj navodi se „nepostupanje po zahtevu jednog gradskog ombudsmana, podnetog vlastima u istom gradu“. Bilo je slučajeva da se nadležne opštinske uprave oglušuju o zahteve uz obrazloženje da je to u nadležnosti predsednika Skupštine opštine.
„Ovo je, očigledno, posledica odnosa među nosiocima vlasti, unutar opštine, a budući da su ti odnosi, bilo partijski ili personalni, ne bi smelo da dovode u pitanje ostvarivanje odnosa između organa vlasti, ova pojava zaslužuje pažnju Narodne skupštine“, komentariše Šabić, uz ocenu da to govori o velikom procentu neosnovano odbijenih ili nerešenih zahteva. Da ima i nepotrebnog administriranja ukazuje podatak da je „u velikom broju slučajeva“, tek na intervenciju poverenika, dakle „uz ne naročito veliki napor“, omogućen pristup traženim informacijama.
Uz sve to, do donošenja troškovnika tek početkom ove godine, naplaćivani su veći troškovi kopija traženih dokumenata u odnosu na nužne troškove, kao i takse, što nije u skladu sa zakonom. Međutim, vladinom Uredbom propisano je da su troškovi izdavanja kopija dokumenata prihod budžeta Republike Srbije, ali nije određen i uplatni račun na koji se oni uplaćuju, što otežava ili, čak, sprečava njenu primenu, primećuje, između ostalog, Šabić u svom izveštaju.
Gotovo svi organi pravosuđa ukazali su da u budžetima nisu predviđena sredstva i za sprovođenje zakona. Međutim, upravo je određeni broj pretežno pravosudnih organa, umesto izveštaja o sprovođenju zakona, povereniku dostavilo kompletan godišnji izveštaj o svom radu, iako nisu morali, čime su pokazali da i ne poznaju zakon. S druge strane, pet upravnih okruga i nekoliko organa javne vlasti dostavilo je povereniku izveštaje o sprovođenju zakona, iako ih na to zakon ne obavezuje.
Dosad je svih šest najviših organa vlasti dostavilo svoje izveštaje; od 17 ministarstava, jedino u tome zaostaje ono za kapitalne investicije; ostali organi – kako koji; nijedno javno preduzeće nije ispunilo ovu zakonsku obavezu. Svu su u globalu još neažurniji u dostavljanju informatora o svom radu, s tim što to nije učinilo nijedno okružno i opštinsko javno tužilaštvo. Po oceni poverenika, neopravdano je mali broj republičkih organa sačinilo informator, iako postoje tehnički preduslovi čak i za njihovo objavljivanje na Internetu.
M. T.
