ENPravo novinara da u određenim situacijama ne mora da otkrije izvor informacije odavno je ustanovljen novinarski standard propisan u nizu međunarodnih dokumenata, pa i u preporuci Saveta Evrope broj sedam. I u domaćem Zakonu o javnom informisanju postoji odredba koja kaže da se od novinara ne može tražiti da otkrije izvor informacije osim kad je reč o učiniocu krivičnog dela za koje je zaprećena kazna od najmanje pet godina. Iako od 2003. godine, kada je donet, nisu zabeleženi slučajevi da su organi javne vlasti ili policija zahtevali od nekog novinara da otkrije izvor informacije, to ne znači da je pribegavanje anonimnim izvorima u medijima baš bezopasno.
Uz ove napomene, mr Dejan Milenković, jedan od učesnika jučerašnjeg skupa „Etički standardi i samoregulacija medija”, podsetio je da to pravilo valja primenjivati „veoma pažljivo, jer namera anonimnog izvora ne mora uvek da bude ni časna ni moralna ni poštena”. Nekad izvor traži anonimnost da bi vodio političku borbu preko medija, nekad se iza plašta anonimnosti krije mržnja ili osveta prema drugim osobama, nekad su u pitanju drugi razlozi. Zbog mogućih neprijatnih posledica do kojih dovodi slepo poverenje u takve izvore, novinarska udruženja preporučuju svojim članovima da takve informacije treba proveriti iz najmanje još dva izvora, što je postao novinarski standard u svetu. U protivnom, to može biti predmet manipulacije. Milenković je podsetio i na analizu koju je Komitet pravnika za ljudska prava sačinio o poštovanju standarda profesionalnog novinarstva u Srbiji od 15. januara do 30. marta ove godine. Kako je to bio period formiranja nove vlade, mediji su veoma često koristili dobro obaveštene, ali i anonimne izvore. U toj kampanji se, kaže Milenković, pokazalo da cilj nije bio obaveštavanje javnosti, „već su i mediji i javnost iskorišćeni od političkih stranaka” koje su šaljući ovakve probne balone nastojale da se što bolje pozicioniraju u trci za mesto premijera.
Ako je korak napred u sređivanju domaće medijske scene lane bilo donošenje zajedničkog novinarskog kodeksa, sledeći korak, po rečima Dragana Janjića, pomoćnika ministra kulture za medije, biće formiranje saveta za štampu. Ovo telo samoregulacije bi zapravo vodilo računa da li se u medijima poštuju standardi struke i etičke norme. To tripartitno telo biće sastavljeno od predstavnika medijskih udruženja, medijske industrije i predstavnika civilnog sektora, odnosno javnosti.
Potreba za takvom samoregulacijom je velika, jer i tokom ove godine bilo je napisa u kojima su drastično kršena pravila profesije čime su narušena prava žrtava, maloletnika ili drugih kategorija, na neke je „reagovalo i Ministarstvo, ali bez neke zakonske mogućnosti da se to snažnije sankcioniše”.
Mogućnost da se sama struka kroz samoregulaciju izbori sa propustima, po oceni učesnika skupa, koji je deo projekta Evropske agencije za rekonstrukciju i Saveta Evrope, trebalo bi, pored ostalog, da smanji i broj tužbi koje se podnose protiv medija.
Marija Petrić
