EN– Republičko javno pravobranilaštvo smatra da ima razloga za žalbu na odluku Trgovinskog suda u Beogradu kojom se malim akcionarima Novosti dozvoljava da slobodno raspolažu svojim akcijama, ali konačnu odluku o tome da li ćemo se žaliti ili ne donećemo na osnovu preporuke republičke vlade – rekao je za Danas Saša Jurić, zamenik javnog pravobranioca . On očekuje da će na dopis iz pravobranilaštva vlada, odnosno resorno ministarstvo, reagovati do kraja nedelje, jer rok za žalbu ističe u ponedeljak.
Naš sagovornik tvrdi da će, ako se pravobranilaštvo ne bude žalilo na odluku suda, postupak teći dalje, što znači da će sud raspravljati i o drugom delu tužbe koja se odnosi na odštetni zahtev države.
– Odluka Trgovinskog suda u Beogradu kojom se odbija zahtev državnog javnog pravobranioca o privremenoj meri zabrane trgovanja akcijama Kompanije Novosti znači da mali akcionari mogu da raspolažu svojim akcijama, odnosno, da nastave već započeti proces dokapitalizacije. I pored mogućnosti da se javni pravobranilac žali na odluku Trgovinskog suda, eventualna žalba ne odlaže izvršenje – rekao je za Danas Dragan Tomić, pravni zastupnik Asocijacije malih akcionara.
Tomić ističe da je teško prognozirati kakvu će odluku sud doneti u vezi sa odštetnim zahtevom države ali dodaje da je zahtev „nerealan“ i teško ostvariv“ jer štete nema , niti ona može da bude napravljena nekome ko ( još) nije vlasnik sporne imovine. On je ukazao na sličan primer „usporavanja“ procesa privatizacije koji je bio primenjen prilikom preuzimanja akcija C marketa.
Prema oceni Milka Štimca, predsednika Komisije za hartije od vrednosti, izrečenoj juče na konferenciji za novinare, proces preuzimanja akcija ne može da počne sve dok se ne utvrdi vlasnička struktura u Kompaniji Novosti.
-Nije sporno da je 30 odsto kapitala državno, ali je sporno što ima više država na ovom prostoru. Zato treba utvrditi kome pripada državni paket akcija. Moj stav je da državna zajednica kao konfederacija ne može da ima svoju imovinu, već samo onu koja joj je preneta da bi mogla da funkcioniše. Ali konačnu odluku o tome treba da donese sud, a ne Komisija – smatra Štimac i dodaje da je određivanje vlasničke strukture od izuzetne važnosti jer jedino tako može da se obezbedi ravopravnost svih akcionara i stvori ista startna pozicija za sve koji žele da odgovore na ponudu. Štimac je podsetio da prilikom određivanja državnog vlasništva postoje tri moguća scenarija. Tako, recimo, ako sud odredi da akcije ne pripadaju državnoj zajednici SCG, onda treba utvrditi koliki procenat pripada Srbiji, a koliki Crnoj Gori. Prema njegovim rečiima, u Ustavnoj povelji već postoji utvrđena kvota prema kojoj bi četiri odsto vlasništva trebalo da pripadne manjoj članici državne zajednice, a 96 odsto većoj, pa je moguće da će se akcije Novosti deliti u toj srazmeri. Problem je, međutim, što se u Ustavnoj povelji pominje i teritorijalni princip, a ako se on uzima u obzir, sva imovina koja se nalazi na teritoriji Srbije trebalo bi da pripadne toj državi“, tvrdi Štimac.
Komenatarišući nameru Vlade Divca da osnivanjem društva sa ograničenom odgovornošću kupi Novosti, on je naglasio da „formalno-pravno Divac nije napravio grešku“, jer mu tu mogućnost pruža Zakon o privrednim društvima.
– Pravno posmatrano, ništa nije nelegalno, ali suština je u tome da se ovakvim ponašanjem eliminiše konkurencija jer kad jednom unesete akcije u preduzeće, vi ih ne možete izneti natrag, ako se pojavi bolja ponuda. Ako proces nije konkurentan, pretpostavka je da se cena neće povećavati. Naravno, i kod ponude za preuzimanje je moguće da se pojave samo inicijalne ponude, ali tu bar postoji mogućnost da cena bude viša – istakao je Štimac i dodao da se ovakvim kupovinama tržište kapitala polako prazni, pa preti opasnost da se penzioni i investicioni fondovi suoče sa problemom gde ulagati slobodan kapital.
Štimac je pojasnio da su zakonsko rešenje, po kome se kao osnivački ulog u nekom preduzeću mogu uneti i akcije, iskorišćeno u do sada 100 takvih slučajeva. Na pitanje, zašto država i u tim prilikama (naveden je primer Nebojše Čovića i osnivanja d.o.o), nije reagovala Štimac je odgovorio „da je to pitanje za državu, i da ne želi to da komentariše“. Štimac je podsetio da je pre devet meseci Komisija upozorila državne institucije, pre svega Ministarstvo privrede, da osnivanje d.o.o. preti da postane pravilo. „Predložili smo da onaj ko zatraži da osnuje preduzeće osim osnivačkih prava u novo preduzeće unese toliki udeo i u novcu“, ali do danas odgovor na tu inicijativu od nadležnih nije stigao“, naglasio je Štimac.
M. Janjić M.S. Jovanović
