ENPredsednica NUNS-a Nadežda Gaće smatra neophodnim da se taj proces nastavi, mada je zbog posledica svetske ekonomske krize manje investitora zainteresovanih da ulažu u tu oblast. Ona je optužila državu za neodgovornost jer je, zbog političkog dogovora s nacionalnim savetima, zaustavila privatizaciju medija na manjinskim jezicima i time proizvela „šizofrenu situacija. Rok za privatizaciju je pomeren, niko ne zna da kaže šta se s tim dešava, medijski zakoni su potpuno suprotstavljeni, a sve se prikriva krizom“. Predstavnica Nezavisnog društva novinara Vojvodine Žužana Serenčeš je ukazala na to da je od 21 medija iz Vojvodine još neprivatizovano 17 na jezicima manjina. To je, po njoj, rezultat nedostatka strategije za rešavanje ovog problema, ali deo odgovornosti snose i zaposleni u tim medijima koji nisu dovoljno uporno ukazivali na potrebu nalaženja rešenja. Prema istraživanju NUNS-a od 2002, u Srbiji je privatizovano 48 medija, dok je, u međuvremenu, s osam kupaca raskinut kupoprodajni ugovor. Na privatizaciju čeka još 28 medija, dok je postupak privatizacije, prema zaključku Vlade Srbije, obustavljen u 45 medija koji emituju program na jezicima manjina. Do sad je privatizovano nešto više od trećine medija, a samo štampani mediji potpuno. Ukupna ugovorena cena za privatizaciju medija je blizu 760 miliona dinara, ali je od tog iznosa naplaćeno tek oko 41 odsto, dok su ostali kupci izabrali da plate na rate. Štampani mediji su prosečno prodavani za 315.000 evra, a elektronski za oko 100.000. Najvišu cenu postigao je „Pančevac“ – 2,2 miliona evra, drugi je „NIN“ s 810.000, dok su najjeftinije „Zlatarske novosti“ iz Nove Varoši, kupljene za 16.000 dinara. Oko 90 odsto svih kupaca medija su iz Srbije, a do sad nije bilo gašenja privatizovanih medija, uprkos lošim privatizacijama.
