ENNaravno, misli se na televizijske kanale. Ova pesma je nastala pre više od petnaest godina, ali njena aktuelnost je i dalje nesporna. Springstin govori o čoveku koji je kupio skupu kuću u elitnom delu grada, a uz takvu kuću ide i kablovska televizija. Sedeći sa svojom ženom, izbrojao je pedeset sedam kanala, a na programu nije bilo ništa. Onda su, nezadovoljni, kupili satelitsku antenu, prošli kroz sve kanale i ponovo nisu pronašli ništa zanimljivo. U nastupu besa, junak pesme je kupio pištolj i razneo televizor na komade. Kada ga je sudija upitao zašto je to učinio, on je rezignirano odgovorio: „Pedeset sedam kanala i ništa zanimljivo.“ Sećam se da sam u vreme kada je Springstinova pesma bila aktuelna, pomislio kako je taj broj pedeset sedam verovatno posledica pesničke slobode, jer ko bi mogao da zamisli da postoji toliko kanala.
Nisam siguran ni da je televizor koji sam tada imao uopšte mogao da prima pedeset sedam kanala. Čak i da postoji toliko kanala, mislio sam, praktično je nemoguće da na programu ne bude ništa zanimljivo, makar na jednom od njih.
I eto nas, petnaest godina kasnije, kako imamo šezdeset sedam, sedamdeset sedam ili čak, osamdeset sedam kanala i na programu nema ništa.
Kako je to moguće? Kako smo došli do toga? Ovo je samo još jedan dokaz da kvantitet ne mora obavezno da rodi kvalitet. Većina televizijskih stanica gleda šta radi konkurencija i pokušava da pravi slične ili iste emisije. Niko se ne bavi planiranjem, kreativnim radom, inovacijama. Svi žele jučerašnje hitove, iako oni nisu obavezno i današnji hitovi, a sasvim sigurno nisu budući hitovi.
Stariji čitaoci se sećaju vremena kada smo imali samo dva televizijska programa – TV Beograd 1 i TV Beograd 2. U to vreme je program na samo dva kanala bio mnogo bogatiji i sadržajniji nego danas na sedamdeset kanala. Bilo je mesta i za informativni program, naučni, obrazovni, program iz kulture, muzičke emisije, putopise, domaći dramski i serijski program, najveće svetske filmske hitove.
Pratili smo prenose svih bitnih sportskih takmičenja, domaćih i stranih, svih klubova i reprezentacija u muškim i ženskim sportovima. Danas, sve televizije zajedno ne mogu da postignu taj nivo kvaliteta programa, a osnova programa Javnog servisa su i dalje serije koje su snimljene na izmaku tih zlatnih TV vremena.
Neverovatno, ali istinito, kvalitet programa u Srbiji je počeo da opada kada se pojavila konkurencija. Sa svakom novom televizijskom kućom koja je počela sa radom, kvalitet programa kod ostalih je opadao. Kada je u svoje vreme RTS otvorio Treći kanal, osetilo se opadanje kvaliteta ostala dva kanala. To sve ima svoja logična i manje logična objašnjenja, ali, možda je pravi put da se kvalitet televizijskih programa poboljša, oduzimanje emiterskih licenci nekim stanicama. Na taj način bi se ostvarila koncentracija kadrovskog kvaliteta u nekoliko kuća, a i koncentracija kvalitetnog programa, tako da bismo dobili tri ili četiri vrlo kvalitetna kanala umesto dvadeset veoma loših.
