EN
Predstavljamo pet najzanimljivijih projekata koji pomažu novinarima u pojedinim mediijma iz tog dela Evrope, po izboru Rojtersovog instituta za studije novinarstva.
Iako snažan razvoj veštačke inteligencije može da izazove mnoge probleme u medijskom svetu, pojača dezinformacione ili propagandne kampanje i širi manipulativni sadržaj u ogromnim razmerama, AI tehnologija nudi i alate koji medijskim radnicima pomažu u kreiranju sadržaja.
Veštačka inteligencija ulazi u medijski prostor i novinarske redakcije, a mogućnosti koje AI nudi kreću se od analiza tekstova, pregleda saopštenja za štampu, ažuriranja naslova, analize PDF dokumenata do predlaganja različitih OSINT tehnika.
Neki od ovih projekata predstavljeni su nedavno u Kopenhagenu na Nordijskom samitu o veštačkoj inteligenciji u medijima, na kojem su učestvovali novinari, izvršni direktori, akademici, naučnici i stručnjaci u oblasti medija.
Predstavljamo pet najzanimljivijih projekata koji pomažu novinarima u pojedinim mediijma iz tog dela Evrope, po izboru Rojtersovog instituta za studije novinarstva.
1. Univerzalni multifunkcionalni AI alat
Danski izdavač “JP/Politikens Hus” predstavio je projekat MAGNA, multifunkcionalni API chatbot koji koristi OpenAI GPT-3.5 i GPT-4 tehnologije, a koji je posebno prilagođen novinarima.
Mogućnosti MAGNA uključuju transkripciju, analizu teksta radi identifikacije tema, kao i pregled saopštenja za štampu radi otkrivanja “rupa”, odnosno pitanja na koje pisac saopštenja nije odgovorio, a koje bi novinari mogli dalje da istražuju.
Do sada je grupa razvila različite funkcije MAGNA kroz alatku „pitaj arhivu“, koja može da ponudi pregled važnih činjenica, rezimee slučajeva i nacrte članaka na osnovu materijala pronađenih u arhivi novina.
Takođe, MAGNA nudi alatke koje pomažu novinarima da skrate svoje članke kada premaše broj reči.
Alatke pomažu novinarima i kod ažuriranja naslova i identifikacije glavnih tema, kao i tokom blogovanja uživo.
2. “AI bife” za privlačenje mlađe publike
Švedski tabloid “Aftonbladet” predstavio je nekoliko načina na koje koriste veštačku inteligenciju.
Ono što je počelo kao neformalno eksperimentisanje rezultiralo je stvaranjem AI centra – tima sa sedam zaposlenih iz različitih delova kompanije koji su posvećeni istraživanju AI rešenja, koje kasnije predstavljaju svojim kolegama.
Grupa je postavila početnu stranicu sa nizom AI alata koju nazivaju „AI bife“.
Ovi alati uključuju optimizaciju SEO, asistenta za lekturu i „asistenta za mlade“, alat koji pomaže da se kreira sadržaj koji će biti popularan među mlađom publikom.
3. AI alat za prevod
Nacionalne novine sa Grenlanda “Sermitsiaq” i tehnološki startap “MediaCatch” predstavili su alatku za prevod koja koristi veštačku inteligenciju.
Grenland je autonomna teritorija Danske i ima svoj jezik, koji nije sličan danskom i vrlo ga je teško prevoditi, delom i zbog veoma dugih reči.
Alat koristi već prevedene novinske članke kako bi razvio što precizniji prevod sa grenlandskog na danski i obrnuto.
Pohranjen je tako što su se specifične rečenice na oba jezika iz raznih članaka poredile kako bi alatka prepoznavala kontekst, a zatim su taj sadržaj evaluirali i stručni prevodioci.
Alat za prevod sada se prodaje kao deo poslovne pretplate na “Sermitsiaq”, što je dovelo do udvostručenja digitalnih pretplata.
4. Alat za preporuku storija prilagođenih interesovanjima
pretplatnika
Nordijski izdavač “Schibsted” predstavio je alat za personalizaciju i preporuku sadržaja.
Projekat, poznat kao Curate, zasniva se na sistemu preporuke sadržaja, koji počinje rangiranjem novinskih priča i njihovim ocenjivanjem po relevantnosti.
Nakon toga se sistem personalizuje.
Sledeći korak je kolaborativno filtriranje, proces koji omogućava sistemu da uči o preferencama korisnika i načinu na koji se one mapiraju.
Kolaborativno filtriranje se zasniva na prošlim interesovanjima korisnika i interakciji koju je korisnik do tada imao.
5. AI alati za analizu PDF dokumenata i predlaganje OSINT tehnika
“Danmarks Radio” je predstavio dva alata koje su razvili kako bi olakšali i demokratizovali istraživanje otvorenih izvora informacija.
Jedan od njih je „mašina za vremenske linije“, alat koristan za velike količine dokumenata.
Alat pretražuje PDF dokumenta po datumima, razvrstava ih i zatim postavlja u hronološki redosled.
Ti segmenti se zatim sažimaju koristeći OpenAI tehnologiju.
Drugi alat, Nebula, radi sa novinarima kako bi im pomogao da generišu ideje za priče po temama, predlažući načine za razvijanje različitih uglova, definisanje ciljeva i obima.
Takođe nudi praktičnu pomoć, sugerišući alate za analizu otvorenih izvora (OSINT), a uključuje i video uputstva.
Izvor: Demostat
