ENIstovremeno, zbog nespremnosti kupaca da poštuju ugovorene obaveze, postoji bajazan da će novinari i medijski radnici biti žrtve privatizacije. Nisu mnogo urodili plodom ni apeli da se zaposleni udružuju i sami kupuju svoje firme, jer su kupci često spremni da poprilično odreše kese i da plate nekoliko desetina, pa i stotinu puta, veću cenu od početne.
Najnoviji je primer prodaje „Nedeljnih novina“ iz Bačke Palanke, čija se cena na aukciji povećala za 268 puta, sa početnih 29.000 na 7.800.000 dinara. I cena nedeljnika „Napred“, iz Valjeva, koji je posle vraćanja zgrade opštini ostao bez imovine, sa 837.00 skočila je na 3,5 miliona dinara, što je bilo previše za zaposlene, koji su u pokušaju da postanu „svoje gazde“, bili spremni da plate pola od ostvarene cene.
– List nema imovinu, ali je brend. Želimo da zadržimo sve radnike, a u narednom periodu slede i investcije. Detalje ćemo dogovoriti posle skupštine lista – nije hteo da otkriva planove novi vlasnik Živan Nedić.
Mediji su na visokoj tržišnoj ceni, ali se u tolikoj potražnji krije želja i za uticajem i za profitom, smatra predsednik Udruženja novinara Srbije Nino Brajović. Ponašanje velikog medijskog investitora, VAC, ukazuje, smatra on, da se naši mediji, ipak, precenjuju, zbog čega nemački koncern radije osniva nove medije, umesto da ih plaća po visokoj ceni, po kojoj ih kupuju naši novobogataši i imućni ljudi. Na pola izlicitirane cene, VAC je, podseća on, odustao od kupovine „Sremskih novina“. Isto se desilo kod prodaje „Subotičkih novina“, i u tom gradu pokrenut je paralelni, konkurentski nedeljnik. U Nišu su pokrenuli dnevne novine, kao i novi list u Zrenjaninu, gde se sprema privatizacija „Zrenjaninskih novina“.
– Očito procenjuju da su preskupi, i da im je rentabilnije da pokreću konkurentske novine – smatra Brajović i ukazuje da su „faktor odvraćanja od kupovine i obaveze kolektivnih ugovora i socijalnih programa, koje za razliku od naših kupaca, oni ozbiljnije shvataju“.
S. Remić
