ENInicijativa mladih za ljudska prava nedavno je predstavila zanimljiv izveštaj o primeni Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.
Istraživanje je trajalo od 5. decembra prošle, do 5. aprila ove godine. Osnovna ideja projekta je bila da se u praksi proveri funkcionisanje pravnog sistema kroz odnos državnih organa prema primeni zakona.
BIA NE ODGOVARA
Republičke uprave, direkcije i agencije takođe su u malom procentu ispunjavale svoje zakonske obaveze. Odgovorili su na četiri zahteva od osam, odnosno na 50 odsto upućenih pitanja. Agencija za privatizaciju, Agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća, Republička direkcija za puteve i Bezbednosno informativna agencija (BIA) nisu odgovorile ni na jedan zahtev. Time je prekršen član 5. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, u kojem se navodi da svako ima pravo da mu bude saopšteno da li organ vlasti poseduje određenu informaciju, ali i da mu se informacija učini dostupnom. Na zahteve Inicijative mladih u roku su odgovorile – Uprava za javne nabavke, Uprava carina i Nacionalna služba za zapošljavanje.
Na zahtev upućen Narodnoj banci Srbije da se odgovori kolika je plata guvernera NBS, dobijen je odgovor posle zakonskog roka, u kojem se kaže da je Pravilnikom o utvrđivanju podataka i dokumenata u Narodnoj banci Jugoslavije utvrđeno da su zarade zaposlenih u NBS službena tajna stepena poverljivosti „poverljivo“, pozivajući se na već pomenuti član 9. stav 1. tačka 5. Zakona o slobodnom pristupu informacijama.
Posebno su zanimljivi rezultati koji se odnose na informacije tražene od pravosudnih organa.
Pravosuđe je pokazalo nedopustiv odnos prema primeni Zakona o slobodnom pristupu informacijama. Od šest zahteva odgovoreno je na dva – 33,33 odsto. Na postavljena pitanja nisu odgovorili – Republičko javno tužilaštvo, Ustavni sud Srbije, Okružni sud u Beogradu i Okružni sud u Novom Sadu.
Samo je Republičko javno pravobranilaštvo potpuno primenilo odredbe zakona.
Okružnom sudu u Nišu poslat je zahtev sa pitanjem da li se pred vojnim odeljenjem tog suda vodi neki postupak i ako se vodi da se dostave podaci o tim predmetima. U odgovoru se kaže da je u pitanju preobimna dokumentacija i da zato ne mogu udovoljiti zahtevu, što je u skladu sa zakonom, ali ne i sa pitanjem. Inicijativa mladih je tražila kvantitativni podatak o broju predmeta pred vojnim odeljenjima okružnih sudova i osnovne podatke o njima, a ne podatke o svim predmetima.
REKTORAT ODGOVORIO U SKLADU SA ZAKONOM
I slučaj Univerziteta je interesantan – od pet zahteva odgovoreno je na tri, što je 60 odsto. Na zahteve nisu odgovorili Pravni fakultet u Beogradu i Univerzitet u Prištini – Rektorat. Jedino je odgovor Univerziteta u Beogradu – Rektorata bio u skladu sa zakonom.
Posebno su zanimljivi odgovori Mašinskog fakulteta u Beogradu na zahtev da se dostavi odluka uprave fakulteta kojom je dozvoljeno udruženju građana „Dveri srpske“ da održava tribine na tom fakultetu. Zahtev je poslat 24. decembra 2004, a odgovor je stigao 27. januara ove godine. U odgovoru Mašinskog fakulteta se kaže da je „odgovorno lice na Mašinskom fakultetu dekan fakulteta, a trenutno tu funkciju obavlja profesor dr Miloš Nedeljković“.
Inicijativa mladih ponovila je zahtev 23. februara ove godine, ali je on i u drugom pokušaju ignorisan. U odgovoru Mašinskog fakulteta od 6. aprila kaže se da je „odgovorno lice za davanje informacija koje Vas interesuju dekan fakulteta dr Miloš Nedeljković, pa Vas molim da se njemu obratite“. U ovom slučaju prekršeni su član 5, 16. i 49. Zakona o slobodnom pristupu informacijama. Član 49. prekršen je zato što se na Mašinskom fakultetu još ne zna ko je ovlašćeno lice za postupanje po zahtevima na slobodan pristup informacijama.
Tokom istraživanja poslato je 439 zahteva na adrese 166 opština u Srbiji. Dobijeno je 217 odgovora – 48,97 odsto. Od 166 opština 40 nije odgovorilo ni na jedan zahtev – 24,09 odsto.
Odgovori koji su traženi od opštinskih organa vlasti bili su – da li je i koliko novca izdvojeno u 2005. za donacije lokalnim nevladinim organizacijama; kolika su sredstva iz budžeta predviđena za socijalna davanja u 2005; koliki je procenat žena koje su zaposlene u lokalnim organima vlasti; da li postoje rampe za invalide na ulazima u opštinske zgrade i ako ih nema da li se planira njihova izgradnja u toku ove godine; kolike su plate predsednika Opštine i članova Opštinskog veća?
Iz Opštine Barajevo od četiri zahteva nije odgovoreno ni na jedan, što se karakteriše kao „ćutanje uprave“. Organ vlasti dužan je da u roku od 15 dana od dana prijema zahteva, postupi po zahtevu tražioca i u tom roku mora biti obavešten da li državni organ poseduje informaciju, mora mu biti omogućen uvid u traženi dokument, izdata, odnosno dostavljena kopija dokumenta. Ni posle naknadnog roka od 40 dana zahtevu nije udovoljeno. U ovakvim slučajevima tražilac ulaže žalbu povereniku, preko organa kojem je zahtev upućen. Poverenik je nedavno počeo sa radom sa zakašnjenjem od sedam meseci, zbog nepostojanja uslova rada.
ČAČANSKI PINGPONG
Opština Knjaževac u odgovoru navodi da može izdati kopiju dokumenata koji sadrže tražene informacije uz naknadu troškova od tri dinara za kopiju formata A4, kao i da informacije mogu biti dostavljene ukoliko Inicijativa mladih izvrši naknadu troškova dostavljanja u iznosu od 16,50 dinara za obično, odnosno 33 ili 49,50 dinara za preporučeno ili preporučeno pismo sa povratnicom.
Kršenje zakona odnosi se na to što su organizacije za zaštitu ljudskih prava oslobođene obaveze plaćanja ovih troškova.
Kao flagrantan primer kršenja zakona, u analizi se navodi primer Javnog komunalnog preduzeća za javne garaže i parkirališta. Oni su se prvo identifikovali kao organ vlasti u smislu člana 3. ovog zakona, da bi se u drugom delu odgovora pozvali na član 39. Nigde u tom članu, kaže se u analizi, nije predviđeno da izdavanje informatora isključuje davanje informacije ili traženog dokumenta, što jasno ukazuje na „bezobzirno kršenje zakona od strane pomenutog preduzeća i odgovornog lica u njemu (Živorad Anđelković)“.
U slučaju opštine Čačak stvari su otišle i dalje. Ovoj opštini poslat je zahtev za dostavljanje informacije o visini novčanih sredstava potrošenih za organizovanje proslave srpske Nove godine. Odgovoreno je da se traženi podaci mogu naći na internet prezentaciji opštine. Međutim, pošto nisu pronađeni, upućen je još jedan zahtev iste sadržine. U odgovoru Opštine Čačak se navodi da za pomenuti dođaj Opština nije izdvojila nikakva sredstva, tako da nije ni doneta odluka o prenosu novca na ime organizovanja dočeka, „pa ista nije ni mogla biti pronađena na veb prezentaciji“.
Od 166 opština, samo 34 (20,48 odsto) odgovorilo je na sve poslate zahteve. Kao pozitivni primeri izdvajaju se opštine Novi Sad, Novi Beograd i Grocka, kojima je poslato po četiri zahteva i na sve je odgovoreno u skladu sa Zakonom.
Kako se ističe u zaključku ove opsežne analize Inicijative mladih za ljudska prava, čak 79,52 odsto opština u Srbiji ne poštuje u potpunosti Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.
Aleksandar Roknić
