ENMinistar kulture i informisanja u Vladi Srbije Dragan Kojadinović kaže da je nedavni sastanak sa Janom Figelom, komesarom za kulturu, obrazovanje, obuku i višejezičnost Evropske unije, bio razgovor koji će otvoriti vrata svim našim institucijama kulture i da je posebno značajan jer je došao kada su zaustavljeni naši pregovori o priključenju EU. Kojadinović naglašava da će krajem oktobra na konferenciji u Beogradu Figel biti upoznat sa direktorima naših kulturnih institucija, koji će, kako kaže, biti u mogućnosti da u otvorenom dijalogu predstave našu kulturnu scenu.
– Gospodin Figel je dobro upoznat sa svim našim aktivnostima. Razgovarali smo i o digitalizaciji, pre svega naše kulturne baštine, a rečeno nam je da je EU spremna da finansijski podrži te naše napore. Proći će mnogo godina dok ne postanemo deo EU, ali su nam mnoge evropske institucije dostupne već danas. Od svih naših scena kulturna je najživahnija i najprijemčivija za saradnju sa evropskim institucijama.
Da li će biti i konkretne finansijske pomoći?
To isključivo zavisi od nas. Imamo mnogo veće mogućnosti nego što u praksi ostvarujemo. Mnogi fondovi su nam bili nedostupni, ne zato što Evropska komisija to nije dozvoljavala, već mi nismo bili dobro informisani. Neki naši strateški projekti koji se odnose na kulturno nasleđe doživljavaju se kao baština cele Evrope. Očekujem da će realizacija biti mnogo efikasnija nego dosad.
Potpisali ste ugovor sa Ministarstvom kulture Republike Srpske, a najavili ste sličan sporazum sa Ministarstvom kulture Crne Gore. U čemu će se sastojati ta saradnja?
Kulturna saradnja se obavlja na osnovu generalnih sporazuma sklopljenih još u Titovo vreme i sada bi ih trebalo obnoviti. Vrlo često se takvi sporazumi nisu mogli ostvariti. Danas je situacija mnogo drugačija nego kada smo bili izopšteni iz sveta. Pozivi za kulturnom razmenom dolaze sa raznih strana, ali, nažalost, imamo skromne budžete. Obnavljamo mostove koji su bili zapušteni, a naročito sa ovim novim zemljama prema kojima imamo izvesne obaveze. Trudićemo se da institucije kulture dve zemlje neposredno sarađuju, a da mi pružamo samo logističku podršku, koja će u finansijskom i organizacionom pogledu obezbediti čvršće veze.
Drugi festival srpskog filma u Parizu je, prema mišljenju nekih filmskih radnika, doživeo fijasko. Direktor Festivala Aleksandar Todorović je Ministarstvo kulture označio kao jednog od krivaca za neuspeh festivala jer nije uplatilo ni prošlogodišnju ratu obećanog novca.
Todorović može sada da priča šta hoće. U samom startu sam izrazio izvesne rezerve prema organizaciji tog festivala i odlučio da mi ne učestvujemo u njegovom finansiranju. Međutim, u razgovoru sa Predragom Simićem, našim ambasadorom u Francuskoj, koji je istakao da postoje garancije da će to biti uspešna manifestacija, pristali smo da učestvujemo u finansiranju. Ne bih mogao da govorim o tome kako je gospodin Todorović to organizovao, ali smatram da i nije lako organizovati takav festival. Čujem da je i prošli završen sa finansijskim minusom, ali Ministarstvo kulture ne može time da se bavi, a posebno neće i ne može da pokriva njegove finansijske gubitke. Vrlo je nekorektno da se Todorović pravda optužujući naše ministarstvo. Istina, nisam mu odobrio onoliko novca koliko je tražio, jer sam smatrao da je to nerealno. Za ovogodišnji festival Ministarstvo je obezbedilo 1,5 miliona dinara.
Gorica Mojović, pomoćnik gradonačelnika Beograda, izjavila je da je „zapanjena da se ljudi po Srbiji žale kako Beograd ima velike pare za kulturu, a da je prošlogodišnji budžet Ministarstva za kulturu, bez RTS-a, bio oko tri milijarde dinara, a grada 2,4. Ove godine budžet Ministarstva je 4,6 milijardi, a grada 2,7. Ona kaže da ne vidi gde je utrošen taj novac.
Ne želim da ulazim ni u kakvu polemiku sa gospođom Mojović. Zakon o budžetu je tako koncipiran da Grad treba da podnosi izveštaj Ministarstvu, a ne obrnuto. Ali i gospođa Mojović, kao građanin, može da dobije informaciju kako se troši novac iz budžeta. Trudili smo se da novac mnogo više investiramo nego da ga trošimo. Takva atmosfera na relaciji Ministarstvo – Grad nije ni korektna ni normalna. Uvek sam se zalagao za otvorenu saradnju i da se zna ko koliko učestvuje u finansiranju. Vrlo često se to ne zna. Imamo nešto bolji odnos nego pre tri godine, ali i dalje nemamo pravu komunikaciju.
MMF je odobrio 50 miliona evra Ministarstvu kulture, što je sedam puta više od sadašnjeg budžeta. Koji su prioriteti u raspodeli tog novca?
Predložili smo 15 projekata koje smo ocenili kao visokoprioritetne. Između ostalih, tu su Narodni muzej, Jugoslovenska kinoteka, Arhiv Srbije, Muzej savremene umetnosti… Naš plan zahteva oko 160 miliona evra, ali to je projekcija za narednih pet godina. Nadamo se da će ovih 50 miliona biti prvi od tri koraka koja nameravamo da učinimo. Nismo predvideli samo ulaganja u Beograd. Podsećam da ne postoji veći grad ili varošica u Srbiji u koje u protekle dve i po godine nismo uložili. Niko ne može da nam prebaci da ne vodimo računa o regionalizaciji, jer je Beograd bio nekada do te mere privilegovan da je to bio bezobrazluk. Voleo bih kada bih za svog mandata uspeo da ubedim ostale učesnike da se kod palate „Ušće“ napravi svetski paviljon kulture. Tamo je pre dvadesetak godina početa izgradnja Muzeja revolucije, urađeno je 4.500 kvadrata i planiramo da ponudimo da deset zemalja tamo izgrade po hiljadu kvadrata i da na tom prostoru predstavljaju svoju kulturu. Svi ambasadori s kojima sam razgovarao kažu da su njihove zemlje za to veoma zainteresovane i da bi sufinansirale takav projekat.
Po dolasku na čelo Ministarstva kao dva prioriteta u budućem radu naveli ste obnovu spomenika kulture na Kosovu i Metohiji i borbu protiv piraterije. Koliko ste zadovoljni dosadašnjim učinkom?
Činimo ono što je u našoj moći zbog posebnog režima na Kosovu i Metohiji. Uspostavili smo dobre odnose sa ministrom kulture Kosova i zahvaljujući tome imamo sasvim drugačiju atmosferu. Ova građevinska sezona trebalo bi da bude presudna i sedam objekata će biti rekonstruisano. Podsećam da je uništeno 150 crkava i manastira. Novac za obnovu nije problem, već je mnogo više onih vezanih za politiku. Ipak, u ovoj situaciji možemo da budemo zadovoljni učinjenim. Kada je reč o borbi protiv piraterije, mogu da kažem da smo uradili sve što je bilo u našoj moći. Međutim, potrebno je da se i mnoge druge službe uključe. Očekujemo da 2007. godina bude presudna u borbi protiv piraterije. NJu je nemoguće do kraja saseći, ali u Ministarstvu postoji telo koje će organizovati sve aktivnosti.
Posle završenog konkursa o raspodeli frekvencija, tražili ste preispitivanje rada RRA.
Odbor za kulturu i informisanje 18. jula raspravljaće o radu RRA i trebalo bi da se predsednik agencije pojavi i pruži osnovne informacije o radu tog tela. Smatram da RRA nije radila po zakonu i da rezultati konkursa pokazuju da ona nije bila nezavisna u svom radu. Kao dugogodišnji novinar, ne mogu da se pomirim sa ovakvim rezultatima konkursa. Očekujem da se posle rasprave na odboru, o radu agencije izjasni i Skupština. Taj konkurs ima osnove da se poništi i on će biti poništen kad-tad.
NUNS je predložio formiranje medijskog saveta, regulatornog tela koje bi pratilo poštovanje novinarskog kodeksa i suzbijalo govor mržnje u medijima. Da li će Ministarstvo podržati formiranje takvog tela?
Novinarstvo bi trebalo da se vrati zanatu i onda će svi problemi biti rešeni. Neće biti ni govora mržnje, ni ostalih manipulacija. Podilaženje najnižim principima tržišta, koje je ovde tek u formiranju, osnovni je razlog ovakvog izgleda naše medijske scene, a u budućnosti bi javni servis trebalo da bude njen glavni regulator. Ministarstvo će sa svoje strane dati punu podršku poštovanju profesionalnih normi.
Siniša Dedeić
