ENStav da je odluka doneta na osnovu utvrđenih kriterijuma i strategije razvoja radiodifuzije do 2013. godine, obična je floskula koja ne znači ništa. Jer, ako se krene od kriterijuma, odluka Saveta pada već na drugoj stepenici – neki od dobitnika na lestvici gledanosti kotiraju se izuzetno nisko.
U primeni kriterijuma broj 7 – ponašanje u prethodnom periodu, evidentno je da je Savet nekima progledao kroz prste. Obećanja u stilu „nećemo više“ imala su veću težinu od ozbiljnih i stručnih elaborata o emitovanju programa.
Rupert Mardok, vlasnik TV „Foks“, izjavio je da nigde u svetu nije učestvovao na tako stručno vođenom tenderu za nacionalne frekvencije. Većina članova diplomatskog kora u Beogradu ne misli tako i na pitanje kako komentarišu odluku Saveta najčešće pominju reč – skandal. Savet za radiodifuziju, ali i Vlada Srbije, dužni su da javnosti objasne upravo ono što je Aleksandar Vasić odbio da učini – zašto su jedni dobili, a drugi izgubili nacionalne frekvencije. Stvar je isuviše ozbiljna da bi se završila bezobraznom konstatacijom – ko gubi ima pravo da se ljuti.
Onaj ko je dobio nacionalno dobro na upravljanje, a frekvencije su nacionalno dobro, nema pravo na ćutanje. Taj koji upravlja nacionalnim dobrom mora do detalja da objasni narodu, u čije ime i upravlja tim dobrom, zašto je njegova odluka baš takva. Zašto je za građane Srbije najbolja odluka koju je donela Republička radiodifuzna agencija (RRA), i koje su to prednosti koje su u prvi plan izbacile one kojima je frekvencija dodeljena. A koje su slabe tačke i koje su mane onih koji nisu prošli.
Jedino tako građani Srbije mogu biti sigurni da se nacionalnim dobrom upravlja nepristrasno i domaćinski na korist svih nas.
B. Krivokapić
