ENUkoliko sam apsolvirano, ukratko, ovo o imenu da se vratim na pomenutu pretplatu koja će, kako kažu, biti oko 300 dinara. Oporezivači naših bednih primanja ne znaju još tačno koliko da nam zavuku ruku u džepove. Nekada, za jedne davno, a za druge je to skoro, takođe smo plaćali TV pretplatu.
Kada su mnogi prestali da plaćaju, da bi ih naterali, dosetiše se da to bude prinudno, preko računa za struju. Tadašnja demokratska opozicija, čiji su ljudi danas na vlasti, savetovala je građane i pozvala na bojkot TV pretplate.
Tako smo prestali, bez obzira na to što je sve išlo preko elektrodistribucije, da plaćamo gledanje, kako su tada demokrate govorile, TV Bastilje. Danas ti isti ljudi traže, zahtevaju da ljudi plaćaju, kako rekoh nacionalnu televiziju.
Sve to je poteklo od određenih političkih struktura, jer valjda misle, s obzirom da su stalno na ta tri programa, da treba da plaćamo to što ih gledamo. A puno je onih koji, upravo zbog stalnog njihovog pojavljivanja na svim tim programima, u brojnim političkim emisijama koje se stalno ponavljaju, u kojima iste osobe po ne znam koji put govore o svetloj budućnosti i zlu koje donose njihovi politički protivnici, više ne gledaju te programe.
A Srbija ima brojne umne, interesantne ličnosti, za koje se uopšte ne zna, jer ih nema i ne pojavljuju se na nacionalnoj TV, a ni drugim pomenutim ili nenabrojenim televizijskim programima. Kada kupim hleb, mleko i druge namirnice, podelim ih sa svojom porodicom. Malo, ili bolje reći, gotovo ništa ne ostane, od onog što je pošteno plaćeno.
Situacija u našim džepovima je takva da malo toga ima za bacanje. Međutim, sa pravom može da se postavi pitanje da li zato što plaćamo TV pretplatu, moramo i da gledamo. Da li je sledeća etapa te TV prinude zahtevanje od Vlade da ukine sve ostale TV programe i da samo gledamo tri nacionalna programa. Da se ukinu sateliti i kablovi i da se vratimo u informativnu praistoriju.
