Poslodavac nastavio da kažnjava uzbunjivača Divnu Sakradžiju

Opštinska uprava je 19. aprila donela novo rešenje kojem se Divna Sakradžija raspoređuje na radno mesto „poslovi mesne kancelarije Torak“ u zvanju saradnika, sve u skladu sa novom sistematizacijom radnih mesta u opštinskoj upravi.

Na ovu odluku Divna Sakradžija se žalila, a zastupaju je advokati Pištaljke. Sakradžija smatra da bi poslodavac morao da je vrati u prostorije opštinske uprave u Žitištu, gde je radila pre nego što je odmazda počela. Torak je selo u kom Sakradžija, kao bivša matičarka, nema radne zadatke koje bi mogla da obavlja, prisiljena je da koristi sopstveno vozilo da bi se dovezla na posao pošto javnog saobraćaja nema, a vreme provodi u prostoriji koja je neuslovna za rad.

Ovakva odluka poslodavca usledila je posle više godina pravnog „ping-ponga“ u kojem su Upravni sud i opštinska uprava držali u neizvesnosti Divnu Sakradžiju time što je opština donosila rešenja koja je Upravni sud poništavao, ali je odbijao da stvar reši sam.

Sakradžijin slučaj je zaista komplikovan i pokazuje koliko ostvarivanje zaštite u uzbunjivačkim predmetima može biti teško. Ona je u čak sedam postupaka pred Upravnim sudom uspevala da poništi različite odluke opštinske uprave u Žitištu, od premeštaja, neraspoređivanja, do otkaza. Međutim, sve do kraja prošle godine i početka ove, kada su donete dve poslednje odluke Upravnog suda, odeljenja u Novom Sadu, njen status uzbunjivača nije bio na pravi način prepoznat. Štetne odluke su uglavnom poništavane iz proceduralnih razloga, na osnovu Zakona o upravnim sporovima i Zakona o upravnom postupku.

Zbog toga su se advokati Pištaljka, koji zastupaju Sakradžiju, obratili Višem sudu u Zrenjaninu koji je Sakradžiji dao punu zaštitu kao uzbunjivaču i zabranio dalju osvetu poslodavca prema njoj zbog izvršenog uzbunjivanja. Odluka Višeg suda je potom potvrđena pred Apelacionim sudom u Novom Sadu, a nedavno i pred Vrhovnim kasacionim sudom.

Kasacioni sud je odluku doneo u postupku revizije protiv odluka Višeg suda u Zrenjaninu i Apelacionog suda u Novom Sadu i konačno stavio tačku na pravno pitanje da li je Sakradžija uzbunjivač ili ne i da li zaslužuje pravnu zaštitu države.

Revizija opštinske uprave Žitišta je odbijena i tako su na snazi ostale odluke Višeg suda u Zrenjaninu i novosadske apelacije kojima je Sakradžija zaštićena kao uzbunjivač a njenom poslodavcu zabranjeno da prema njoj primenjuje štetne radnje.

„Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, tužilja (Sakradžija) je uzbunjivač imajući u vidu da je u vezi sa svojim radnim angažovanjem na radnom mestu matičara kod tužene (opštine Žitište), uočila propuste u primeni Zakona o matičnim knjigama“, navodi se u obrazloženju odluke kasacije i dodaje da je „tužilja tražila sudsku zaštitu jer je prema njoj preduzeta štetna radnja, odnosno pretrpela je odmazdu na taj način što joj je prestao radni odnos“.

„Kako je od momenta kada je tužilja počela sa uzbunjivanjem imala probleme na radnom mestu, usled čega joj je povređena čast i ugled, te je pretrpela duševne bolove, u tom slučaju tužilja ima pravo na naknadu nematerijalne štete od 200.000 dinara„, zaključuje Vrhovni kasacioni sud potvrđujući prethodne odluke Višeg suda u Zrenjaninu i Apelacionog u Novom Sadu.

Upravni sud, odeljenje u Novom Sadu, je u svojoj pretposlednjoj odluci koju je Sakradžija primila u novembru prošle godine naložio opštinskoj upravi da donese novo rešenje Sakradžiji, i da pritom vodi računa o presudi Višeg suda u Zrenjaninu, stavljajući tako do znanja poslodavcu da tu odluku mora da poštuje.

„Tuženi organ će u ponovnom postupku imati u vidu presudu Višeg suda u Zrenjaninu (…) koja je potvrđena presudom Apelacionog suda u Novom Sadu (…), a kojom je utvrđeno da je Opština Žitište prema tužilji Divni Sakradžiji zbog izvršenog uzbunjivanja, preduzela štetne radne koje se ogledaju u raspoređivanju na drugo radno mesto i prestanku radnog odnosa, bez stvarnog i objektivnog razloga i istovremeno zabranjeno Opštini Žitište da ponovi štetnu radnju prema uzbunjivaču“, navodi se između ostalog u obrazloženju odluke novosadskog odeljenja Upravnog suda i ističe da je potrebno da poslodavac u novom postupku donese „novo, na zakonu zasnovano rešenje“.

Pred objavljivanje ovog teksta stigla je nova presuda Upravnog suda vezana za zahtev Sakradžije da se poništi njen premeštaj iz Žitišta u obližnje selo Torak, gde nema ni autobuskog saobraćaja pa je prinuđena da koristi svoje vozilo a troškovi joj se ne nadoknađuju u punoj meri. Upravni sud poništio je i ovo rešenje o premeštaju i vratio predmet na ponovno odlučivanje. Ovaj put sud je sugerisao poslodavcu da bi morao da uzme u obzir odredbe Zakona o zaštiti uzbunjivača.

„Ne može se kao pravno valjan prihvatiti stav tuženog organa u kom se navodi da zaštita uzbunjivača nije stvar o kojoj tuženi može da raspravlja i odlučuje“, novodi se u obrazloženju i zaključuje da je tuženi organ bio dužan da oceni „sve razloge zbog kojih se pobija rešenje“, uključujući i one koje se tiču pozivanja Sakradžije na Zakon o zaštiti uzbunjivača.

Poslodavac, opštinska uprava u Žitištu, međutim donela je novo rešenje kojim se Sakradžija ponovo, i sad konačno, raspoređuje u mesnu kancelariju u Toraku. Na ovu odluku Sakradžija se žalila.

U žalbi koju su u njeno ime podneli advokati portala Pištaljka navodi se da je novim rešenjem postupljeno upravno na način koji je presudom zabranjen – uzbunjivač ponovo raspoređen na poslove za kojima ne postoji stvarna potreba, na radno mesto gde nema ni sredstva za rad i gde sedi bez radnih zadataka, što je poslodavcu nesumnjivo poznato.

„Nepostupanje po pravosnažnoj presudi predstavlja i krivično dela iz člana 340. Krivičnog zakonika“, koje se kažnjava zatvorom od tri meseca do tri godine i novčanom kaznom, navodi se u žalbi i najavljuje pokretanje krivičnog postupka ukoliko Žalbena komisija ne poništi ovo rešenje.

Advokati portala Pištaljka nastaviće da zastupaju Divnu Sakradžiju.