EN
Radio ZOS iz Tešnja lokalni je bosanskohercegovački medij koji vodi mali ali preduzetni tim žena. Pre nekoliko godina prepoznale su priliku da unaprede svoje poslovanje i uvedu novi izvor prihoda. Tešanj je u BiH, ali i šire, poznat po velikom broju uspešnih malih biznisa čiji potencijali i dometi ostaju nedorečeni, usled nedostatka znanja i kanala za bolji marketing. Tu su Amela Sejdić, vlasnica radija i istomenog portala, i njene koleginice videle šansu. Osnovale su agenciju koja je posredovala između tešanjskih firmi i velikih medija i medijskih agencija. Rezultati su bili sjajni. Za manje od tri godine, Radio ZOS je povećao svoje prihode za čak 30 %, a svoje delovanje proširile su i na susedni Jelah gde su kupile i dalje razvile lokalni portal.
Priča Amele i ZOS radija samo je jedna u nizu uspešnih priča u kojima su lokalni mediji testirali nove modalitete rada, izvore prihoda i unapređivali svoje poslovne modele.
Povratak medija zajednici
Finansiranje kvalitetnog i pouzdanog medijskog sadržaja (posebno u eri dezinformacija), koji je u interesu građana i javnost, predstavlja veliki izazov, kako globalno tako i na prostorima našeg regiona. Sad već tradicionalno finansiranje nezavisnih i profesionalnih medija od strane donatora, iako i dalje prisutno, postaje sve više izazov. I sami donatori traže način da medije nauče i usmere ka alternativnim i održivijim poslovnim modelima.
Promišljanje medija kao biznisa nije u nesuglasju sa profesionalnim imperativom medija – da proizvode kvalitetan i važan sadržaj i time doprinose onome što se zove – javni interes. Čak i mediji sa misijom (istraživački portali, mediji čiji su izdavači NVO, mediji manjina, itd.) imaju osnovu i potencijal da promišljaju i implementiraju neki od poslovnih modaliteta.
Kao alternativa tradicionalnim izvorima finansiranja medija (javno finansiranje, oglašavanje, donatorski grantovi) pojavljuju se inovativne forme, koje su zasnovane na direktnom odnosu sa publikom koji mogu biti nekomercijalni (tzv. ’commmunity based’ modeli) i komercijalni (gde se publika posmatra u svojstvu klijenata).
Prihodovanje od zajednice onaljn (engl. ’online fundraising’) predstavlja proces prikupljanja sredstava korištenjem različitih platformi i alatki u onlajn sferi. Postoje različiti, a za medije su najadekvatniji donacijski model, članski, i model koji je zasnovan na grupnom finansiranju (’crowdfunding’).
Donacijski model podrazumeva podršku mediju od strane pojedinaca. Podrška nije vođena komercijalnim ili materijalnim motivima (kupovina robe, plaćanje sadržaja ili usluga, itd.) već je čisto filantropskog i misijskog karaktera. Ovaj model podrazumeva slobodan i besplatan pristup svim sadržajima, i konstantan poziv čitaocima i posetiocima medijskih sajtova da doniraju. Donacije mogu da budu jednokratne, a mogu da budu i ponavljajuće – na mesečnom, kvartalnom, polugodišnjem i godišnjem nivou. U ovom modelu, čitaoci ne dobijaju zauzvrat nikakvu pogodnost. Primeri u našem regionu su brojni, navedimo samo neke lokalne i manje incijative poput radio talk show-a Iz glave iz Kragujevca, NDNV-a iz Novog Sada, itd.
Članski model (eng. membership) je najadekvatniji model za medije koji, umesto sadržaja i usluga, prodaju svoju misiju. On podrazumeva da se čitaoci učlane u vaš klub, a zauzvrat dobiju neku nagradu, pogodnost ili priznanje (pristup zatvorenoj zajednici, posebnim sadržajima, ili jednostavno priznanje članicama). Model je zasnovan na donacijama, ali kontinuiranim. U Srbiji je sa ovim modelom pre nekoliko godina krenuo dnevni list ’Danas’, koji je pokrenuo svoj ’Klub čitalaca’ i za prvih mesec dana došao do preko 400 članova, kroz čiju podršku na mesečnom nivou list prihoduje više od četiri prosečne mesečne plate. Popularni istraživački portal iz Srbije, KRIK, uveo je kombinaciju donacijskog i članskog modela. Kako se njihove priče uglavnom fokusiraju na kriminal i korupciju, to uključuje i velike rizike, a često su na meti tabloidnih i provladinih medija u Srbiji. U slučaju KRIK-a, što su veći rizici i napadi sa kojima se suočavaju od strane političara, to su veća pažnja i donacije koje dobijaju – i KRIK je to mudro iskoristio. Sada, sedam godina otkako su prvi put ponudili svojim čitaocima da se prijave i doniraju, 25% KRIK-ovog godišnjeg prihoda dolazi od njihovih čitalaca.
Model zasnovan na grupnom finansiranju (eng. crowdfunding) podrazumeva vremenski ograničene kampanje sa konkretnim ciljem. Kampanje se sprovode ili na sopstvenoj ili na specijalizovanim platformama, bilo u Srbiji (Donacije.rs) ili globalno (Indiegogo ili Kickstarter). Pojedini mediji, poput slovenačkog istraživačkog portala Pod črto imaju na svojim sajtovima integrisanu opciju za prikupljanje sredstava. Najuspešnija kampanja u regionu, bila je ona koju je 2017. pokrenuo hrvatski portal Lupiga koji je od svoje zajednice uspeo da prihoduje preko 40.000 dolara, koristeći Indegogo platformu. Tokom jeseni 2019, TV Forum iz Prijepolja – lokalna televizija civilnog društva koja zagovara ljudska prava i ravnopravnost žena, vodila je uspešnu crowdfunding kampanju sa ciljem kupovine studijske opreme. Kampanja je bila izuzetno uspešna i sakupljeno je čak 15% više sredstava. Ovakve su kampanje ujedno i validacija podrške i poverenja koje vladaju u zajednici.
Prodaja proizvoda, sadržaja i usluga
Mediji mogu da razvijaju i lepezu komercijalnih delatnosti kao dodatak svom osnovnom poslovanju (eng. Side Business). Među pionirima okvakvog promišljanja u Srbiji među lokalnim nezavisnim medijima bili su Boom93 iz Požarevca i Radio 021 iz Novog Sada, koji su uz pomoć Medijskog razvojnog investicionog fonda pokrenuli koncept radio kafea, a sličan koncept – potpomognut sopstvenim sredstvima – razvio je i Kanal 77 iz Štipa, Severna Makedonija.
Uz model ZOS radija iz Tešnja, u praksi imamo i medije koji monetizuju putem pokretanja web shopova, komercijalizacije dela svojih delatnosti, uvođenja pretplatnih modela, itd. Jedan od takvih modela je i pokretanje web shopova putem kojih mediji prodaju određene proizvode, bilo da su u pitanju brendirane majice ili neki drugi artikli – kakav je slučaj sa Vajdica.be koje su pokrenule niške Južne vesti, knjige (uz neizbežne majice) što je slučaj sa portalom Tacno.net iz Mostara, ili su u pitanju neke druge, lokalno proizvedene stvari, što u svojoj ponudi ima Kanal 77 iz Štipa.
Pojedini lokalni mediji i portali, poput Ozon Pressa iz Čačka, ili kragujevačkog Preseka, te Nezavisnog vestnika iz Skopja pokrenuli su specijalne stranice za oglašavanje poslova, što su videli kao priliku da privuku dodatne izvore prihoda, putem oglašavanja.
Pretplatni model podrazumeva uvođenje ograničenog pristupa medijskom sadržaju, bilo da je u pitanju deo sadržaja ili celokupan sadržaj na sajtu. Ovo je čisti poslovni model u kome čitaoci kupuju pristup određenim eksluzivnim sadržajima odnosno plaćaju za korištenje određenih usluga. Tehnički je ova opcija poznata kao ’zid za plaćanje’ (’paywall’), i u zavisnosti koji se model koristi on može biti – ’slobodan’ (’freemium’) gde postoje sadržaji koji su uvek slobodni dok se eksluzive plaćaju, ’softwall’ koji podrazumeva pristup ograničenom broju tekstova u određenom vremenskom periodu, dok ’hardwall’ zahteva da se čitaoci pretplate unapred i time dobiju pristup celokupnom sadržaju. Primeri poslednjeg su Ekonomist (’the Economist’) ili Netfliks (engl. ’Netflix’), dok u Srbiji varijaciju pretplatnog modela imaju nedeljnici NIN i Vreme. Na lokalnom nivou jedan od najzanimljijih pretplatnih modela imaju Sremske novine iz Sremske Mitrovice, koje su jedan od retkih lokalnih štampanih medija koji je preživeo privatizaciju i održao se kroz pretplatu na štampano izdanje. Media Daily iz Hrvatske ima hardwall i pretplatni model baziran na nekoliko varijanti – mikroplaćanja (jedan članak), mesečna i godišnja, uz popust za studente.
Mediji koji imaju adekvatnu tehničku opremu za snimanje, mogu da nude usluge snimanja i produkcije za potrebe različitih klijenata, posebno u sredinama gde ne postoji konkurencija. RTV Nikšić, medijski javnih servis i drugog najvećeg grada u Crnoj Gori, investirala je u opremu i obuku svojih kadrova kako bi uspostavili servis live streaminga. Uz događaje od javnog značaja koje ovaj medij prenosi bez nadoknade, i u skladu sa svojom misijom, RTV Nikšić je sklopio i desetak komercijalnih ugovora sa različitim klijentima kojima je potrebna usluga prenosa uživo i tako svoje prihode obogatio još jednim izvorom. Nešto ambiciozniju ideju imao je RTV Puls iz Šilova, medij srpske manjine na Kosovu, koji je investirao u kupovinu reportažnog vozila i oko čijeg korištenja i namene je napravljen vrlo zanimljiv poslovni plan. Vidi Vaka iz Makedonije razvila je usluge i proizvode za komercijalne klijente na osnovu svog bogatog iskustva iz oblasti video produkcije i storytellinga.
Budućnost poslovnih modela
Ne postoji jedinstveno rešenje koje bi bilo podjednako korisno za sve profesionalne i nezavisne medije, odnosno modela ili izvora prihodovanja koje bi mogli svi mediji podjednako uspešno koristiti. Preduslova za poslovni razvoj svakog medija je nekoliko. Ukoliko, u ovom slučaju izuzmemo one eksterne na koje se vrlo teško može uticati (političko, zakonodavno okruženje, odnosno stepen razvijenosti tržišta i stepen političkog uticaja na oglašavačke budžete), mediji treba interno da promisle ovih nekoliko stvari pre nego što se upuste u poslovni razvoj. Prvo je definisanje njihove misije na jednostavan i jasan način, i to odgovorom na ključno pitanje – zašto i zbog koga postojimo? Drugo je definisanje zajednice odnosno publike za koju taj medij postoji, prozvodi sadržaj i donosi dodatnu vrednost. Treće je kvalitetan, autentičan i personalizovan/lokalizovan sadržaj, koji odgovara tehničkim standardima (formati, jezik, atraktivnost) i potrebama medijske zajednice. Konačno, redovna komunikacija i uključivanje medijske publike i zajednice u planiranje tema, detektovanje problema, i deljenje sadržaja još je jedna od stvari koju mediji treba strateški da promišljaju. Tek kada postoji jasna vizija i pristup spram ove četiri oblasti, potrebni kapaciteti da se to implementira, mediji mogu da rade na unapređenju svog poslavanja. Ključna je promena mentaliteta, koja se ogleda i u promeni stava od onog – „mi to ne možemo, neka nam drugi daju…“ – do – „da, mi to možemo, i uspećemo ukoliko smo spremni na promene i nešto novo i drugačije!“
Davor Marko
Projekat se realizuje je u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD a administrira Nezavisno udruženje novinara Srbije. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove NUNS i Ambasade SAD već isključivo autora.
