Predah ili uvod u stečaj Radio Subotice

Gradonačelnik Subotice Geza Kučera je povodom odluke o odlaganju privatizacije predočio da bi najboje rešenje bilo da se privatizacija za medije poput subotičkog radija potpuno obustavi, te da je lokalna samouprava spremna da i dalje stoji iza ovog opštinskog radija kao osnivač, s obzirom na to da je njegov značaj za Suboticu i čitav region severne Bačke izuzeto veliki. Republička vlada je svojom odlukom od januara prošle godine, kada je najavljeno da se Radio Subotica privatizuje, mnoge neprijatno iznenadila, posebno i zbog toga što o tome njen osnivač SO Subotica nije bila obaveštena, a pogotovo konsultovana.
Iznenađujuće je bilo i to što se Radio Subotica zajedno sa Radio Smederevom našla na prvom mestu na vladinoj listi za privatizaciju, iako je po svom jedinstvenom višejezičnom konceptu specifičan medij čija eventualna prodaja zahteva možda drugačiji pristup. Najava privatizacije je za subotički radio otvorila period velike neizvesnosti. Pitanje je koliko bi tržišnog interesa imao budući vlasnik da producira programe na četiri jezika – na srpskom, mađarskom, hrvatskom i nemačkom – što bi za Radio Suboticu moglo značiti i gašenje tih programa, i takođe četiri decenije duge tradicije takvog radijskog koncepta koji je imao izuzetno važnu ulogu u životu multunacionalne sredine kakva je Subotica.
Uz sve to, odluka o privatizaciji subotičkog radija doneta je pre raspodele frekvencija, čime je vrednost radija automatski umanjena. Protiv vladine odluke pobunila se čitava lokalna javnost, te su se vladi sa zahtevom da se ona preinači obratili lokalni parlament, mađarski i hrvatski nacionalni saveti, kao i Izvršno veće Vojvodine, koji su zatražili da se postupak obustavi, a izmenama zakonskih rešenja omogući da se mediji koji emituju višejezične programe izuzmu iz procesa privatizacije i dobiju status lokalnih servisa.
Lokalno radijsko informisanje na dva, tri i više jezika u nekim vojvođanskim opštinama predstavlja kulturno-istorijsko dostignuće od posebnog društvenog značaja, napominju u pokrajinskoj vladi. Takvi zahtevi su imali i značajno zakonsko opravdanje, jer je zaštita stečenih prava (manjina, u ovom slučaju na informisanje na maternjem jeziku) zagarantovana Ustavom Srbije, kojim se takođe obezbeđuje lokalnim samoupravama da održavaju takva sredstva informisanja. Odgovor nadležnih je, međutim, bio da evropska praksa ne poznaje institut nacionalnih medijskih servisa na lokalnom nivou, te da sve mora podleći privatizaciji.
Radio Subotica je kasnijom raspodelom frekvencija ostala bez (svoje dotadašnje) regionalne frekvencije, i time je njegova tržišna vrednost još više dovedena u pitanje. Kako uz to ovaj medij nema ni svoju zgradu, postavlja se i pitanje da li bi nakon nekoliko neuspelih tendera Radio Subotica mogla završiti u stečaju.


Vesela Laloš

Tagovi

Povezani tekstovi