ENOd uspostavljanja demokratije u Srbiji 2000. medijske reforme su spore i nedosledne, a Vlada i parlament moraju da se odreknu proizvoljnosti i da primene usvojene propise ukoliko žele članstvo u EU. Ovako glasi glavna preporuka iz izveštaja za Srbiju, sprovedenog u okviru projekta Televizija u Evropi, regulativa politika i nezavisnost. Reč je o seriji izveštaja iz 20 zemalja koji se bave televizijom kao „jednim od osnovnih elemenata i merila demokratije“.
Za ocenu da Srbija trenutno ima najlošiju i najneuređeniju medijsku scenu, autorka izveštaja, Snježana Milivojević, profesorka komunikologije, nudi četiri krupna argumenta. Prvi, sporo usvajanje i neprimenjivanje zakona. Drugi, teško funkcionisanje nezavisnih regulatornih tela. Treći, kašnjenje transformacije državne televizije u javni republički i pokrajinski javni servis. I četvrti, potpuno neregulisani rad komercijalnih televizija. U takvom haosu, zaključuje ona, politička kontrola nad radiodifuzijom opstaje.
– Činjenica da je Zakon o radiodifuziji tri puta menjan pre nego što je stvarno počeo da se primenjuje (što nije samo po sebi rekord, jer je u Bugarskoj menjan osam puta) pokazuje da vlast nije spremna za istinsku reformu radiodifuzije i lišavanja kontrole nad medijima. Nezavisnom regulatornom telu – Savetu Republičke radiodifuzne agencije – potkopana je autonomija prilikom narušavanja postupka za izbor članova 2003, a kasnijim zakonskim rešenjima dodatno mu je oslabila nezavisnost. Uopšte, regulatorna tela poput RRA, Republičke agencija za telekomunikacije, institut poverenika za dostupnost informacija od javnog značaja, rade sa teškim komplikacijama i jedva osvajaju javni prostor – navodi Milivojević.
Prema njenim rečima, bez uvida javnosti i u „dva minuta do 12“ odvija se ovih dana i konkursna procedura za izbor nove upravljačke strukture RTS „kako bi državna televizija, koju njeni čelnici vole da nazivaju nacionalnom, nakon tri godine odlaganja počela da radi kao javni servis“. Snježana Milivojević podseća da je rok za izbor novog Upravnog odbora i generalnog direktora RTS 1. maj.
Dušan Reljić sa Nemačkog instituta za međunarodne odnose i bezbednost iz Berlina i urednik ovog istraživanja, napominje da se u zemljama EU vode velike debate o ulozi javnih servisa, ali da je preovlađujući stav da ih treba zaštititi kao tradicionalno obeležje evropske demokratije. Suprotno mišljenje glasi da su javni servisi neopravdano privilegovani, pre svega načinom finansiranja, jer i komercijalne televizije zadovoljavaju potrebe građana da budu informisani i zabavljeni.
Reljić navodi da ne postoji jedan model javnog servisa koji bi uspešno funkcionisao u svim zemljama u Evropi, ali da postoje načela kojih se svi mogu pridržavati. Kao jednu od zajedničkih karakteristika situacije u posmatranim zemljama, on je naveo da „politički i ekonomski pritisci na javne servise postoje svuda“. Politički se ispoljavaju uglavnom u načinu izbora članova regulatornih tela, a ekonomski u vidu zahteva za ubrzano uvođenja digitalne televizije, predviđene u EU do 2012-2015.
Kada je reč o komercijalnim elektronskim medijima koji se u novom medijskom jeziku uvedenim Zakonom o radiodifuziji u Srbiji, nazivaju emiterima, (kao što će se i RTS zvati Radiodifuzna ustanova javnog servisa), Milivojević ističe fenomen da je „siromašna država vlasnik najviše medija“.
– Istraživanje pokazuje i da građani Srbije provode najveći procenat vremena pred TV ekranima, oko 275 minuta, i to u zemlji koja može da se „pohvali“ najmanjim uvidom u komercijalne programe upravo zato što emiteri nisu licencirani – objašnjava Snježana Milivojević uz ogradu da srpski evropski rekord u gledanju televizije treba uzeti relativno, pošto su različite istraživačke kuće merile ovo vreme u raznim zemljama. Ona smatra i da je konkurs za izdavanja dozvola za nacionalne, vojvođanske i beogradske RTV frekvencije, koji je u toku, test koji će pokazati da li će javnost ubuduće imati uvid u rad komercijalnih emitera i koliko će se u ovoj sferi poštovati pravila igre.
Vlada primenjuje „nečinjenje“, odnosno ne obezbeđuje nezavisnim institucajama rad sa argumentom „napustili smo medijsku sferu, zašto nas zovete nazad“, kako bi održavala status kvo. Izbegavajući sistemska rešenja pribegava sklapanju individualnih aranžmana koji joj omogućuju medijski uticaj, zaključuje se u izveštaju.
– Vlada treba da pokaže malo kreativnosti i da podstakne usaglašavanje sa regulatornim propisima Evrope, a ne samo da čeka poslednji trenutak da bi nešto usvojila. Takođe, predstavnici vlasti treba da se uzdrže od stava da je primena zakona apsurdna stvar – kaže Milivojević, prenoseći preporuke iz izveštaja upućene Vladi, parlamentu, ali i nezavisnim regulatornim telima RRA i RATEL, kao i profesionalnim medijskim udruženjima i sindikatima, i RTS. Prema njenim rečima, od ključne je važnosti da se građani svaka tri meseca obaveštavaju o prikupljenim sredstvima za RTS i načinu trošenja.
Istraživanje Televizija u Evropi: regulativa, politika i nezavisnost, jedno je od dosad najsveobuhvatnijih takve vrste, a svi izveštaji su dostupni na adresi www.eumap.org.
Jasmina Lukač
