ENDesetogodišnji napori unapređivanja medijskog sistema u Srbiji su propali. Ovaj izveštaj opisuje čvrsto ukorenjene mehanizme “prikrivene kontrole” medija i nudi preporuke kojima bi se prekinula praksa koja građanima Srbije uskraćuje pravo na slobodne i nezavisne medije koji mogu tačno i nepristrasno da izveštavaju o aktivnostima vlasti, političkih parija i drugih institucija i o drugim pitanjima od javnog značaja.
U Srbiji danas postoji čitav niz zakonskih i institucionalnih garancija slobode izražavanja i medijskih prava. Uprkos normativnoj zaštiti, međutim, mediji i novinari su u svakodnevnom radu često izloženi ozbiljnim ograničenjima sloboda i prava. Nekoliko istraživanja pokazuje da se stanje slobode medija neprestano pogoršava tokom poslednjih nekoliko godina. Većina novinara negativno ocenjuje slobodu medija u zemlji.
Zastrašivanje novinara, koje uključuje fizičke napade, pretnje i kadrovske smene, pažljivo prate domaće i međunarodne organizacije.
Medijski sistem Srbije je u procesu restrukturiranja, koji traje već duže od decenije. Međutim, nedosledno sprovođene reforme dovele su do pojačavanja krize u celokupnom medijskom sektoru. Novi talas značajnih promena iniciran je 2011. godine. Pokretači reforme su kao jedan od gorućih problema istakli ekonomski odnos države i medija, insistirajući da se način finansiranja medija iz javnih izvora uredi na nov način, na principima pravičnost i transparentnosti. Reforme bi trebalo da se realizuju do 2015. godine, ali već kasne i mogle bi biti ublažene ili odbačene.
U ovom tekstu analiziraju se oblici prikrivene kontrole kroz ciljanu i pristrasnu upotrebu budžetskog novca i njihove posledice na slobodu medija. U njemu se takođe razmatra zakonska regulativa državne pomoći medijskoj industriji koju Srbija, kao kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, mora da harmonizuje sa evropskim pravom.
U tekstu se opisuju svi javno poznati mehanizmi raspodele budžetskih fondova medijima. U njemu se predstavlja analiza procedura odlučivanja o dodeljivanju javnih sredstava. Analiziraju se i mehanizmi mogućeg uticaja državnih finansijera na uređivačku politiku medija i navode primeri zloupotrebe državnih fondova za uticaj na medijsko izveštavanje radi ostvarivanja političkih i partiklarnih ciljeva. Izveštaj prvo daje opšti pregled medijskog ambijenta u Srbiji.
