Pristojnost u medijima mora prevagnuti

Savet za štampu, u saradnji sa Nezavisnim udruženjem novinara Srbije, predstavio je u četvrtak, 23. aprila, rezultate svog rada i slučajeve o kojima je Komisija za žalbe odlučivala od februara do aprila 2015. godine. Uvodničari, generalna sekretarka Saveta za štampu Gordana Novaković, predsedavajući Komisiji za žalbe Ivan Cvejić i članica Komisije Tamara Skrozza, govorili su o postojećim trendovima na medijskoj sceni i predstavili najzanimljivije žalbe na medijske sadržaje. Govorili su i o dilemama koje je Komisija imala prilikom razmatranja pojedinih žalbi i obrazložili neke od odluka.

Mediji protiv medija

Gordana Novaković je skrenula pažnju na zabrinjavajući trend porasta predstavki Komisiji za žalbe Saveta za štampu koje podnose mediji. Od ukupno 17 žalbi, na poslednje dve sednice Komisija je razmatrala čak 8 žalbi koje su podneli mediji protiv medija, i jednu koju je podnelo Ministarstvo kulture i informisanja protiv štampanog medija. U pet slučajeva bilo je reči o preuzimanju tekstova i fotografija bez dozvole autora.

„Ova vrsta prekršaja Kodeksa već dobija razmeru epidemije, kao da čitavo poglavlje Kodeksa novinara Srbije koje se bavi autorstvom ne postoji“, rekla je Novaković.

Sve je više ovakvih žalbi koje se odnose na portale čijim vlasnicima, urednicima i novinarima Savet ne može da uđe u trag pošto na njima ne postoji impresum i kontakt strana. Zato Savet ponekad i ne može da ih obavesti da se neko žalio na njihov rad.

Osim žalbi koje se tiču kršenja autorskog prava, u još tri slučaja mediji su se žalili na druge medije – BIRN je podneo žalbu protiv Informera zbog objavljivanja netačnih informacija, dva lokalna portala u Grockoj već dugo „ratuju”, pa i preko Saveta, a tu je i žalba Ministarstva kulture i informisanja zbog objavljivanja navodno pornografske fotografije na naslovnoj strani „Kurira”. Žalba Ministarstva nije prihvaćena – Komisija je odlučila da sporna fotografija nije pornografska.

Primetan je i povećan broj žalbi zbog diskriminacije manjinskih grupa, najčešće Roma, kao i zbog korišćenja govora mržnje. Gordana Novaković je rekla da nije sigurna da li je ovo rezultat češćeg kršenja Kodeksa ili povišene svesti građana o njihovom pravu da na ova kršenja ukažu Savetu.

[box align=’box-left’ id=’7522′]Ivan Cvejić: „Sve medijske sadržaje koje niste sami proizveli, proizveo je neko drugi“

Ivan Cvejić, predsedavajući Komisije za žalbe, takođe je ukazao na „malu epidemiju“ žalbi koje se odnose na krađu autorstva između medija, odnosno preuzimanje medijskih sadržaja, tekstova i fotografija bez dozvole autora.  Ovaj trend postoji širom sveta, a Cvejić smatra da, iako postoji i zakon, imajući u vidu da se radi o odnosu jednog medija prema drugom, Komisija za žalbe Saveta za štampu jeste pravo mesto za rešavanje ovih problema.

„Naš posao ovde je prilično lak – kada uporedite dva sajta, ili dve novine vrlo lako se utvrdi da li je bilo kršenja autorskih prava. Nije svaki sajt medij, niti je svaki čovek koji u njemu radi novinar, ali nema dileme: sve medijske sadržaje koje niste sami proizveli, proizveo je neko drugi i taj neko mora biti potpisan.“

Cvejić je, takođe, naglasio da treba imati na umu i to da medij koji takve sadržaje prenosi snosi i odgovornost u slučaju tužbe, jer kako ćete dokazati da niste autor teksta ako pravog autora niste potpisali? Kada je u pitanju kršenje ovog etičkog standarda, Cvejić je rekao da očekuje još žalbi pošto postoje mediji koji su u ovoj praksi uporni.

„Stvari se mogu promeniti nabolje samo ako smo dovoljno uporni i ako su kriterijumi Komisije prilikom odlučivanja jednaki i oštri prema svima“, dodao je Cvejić i naglasio da se situacija u štampanim medijima pogoršava, da se Kodeks flagrantno i stalno krši, ali da mnogi slučajevi ne stižu do Komisije za žalbe zbog ograničenja iz Poslovnika o radu. Rekao je da se nada da će osnivači Saveta za štampu proširiti kategorije građana koje imaju pravo na podnošenje žalbe.

Cvejić još govorio i o reality programima koji su „vaskrsli” u svom najradikalnijem vidu i njihovom sadržaju koji se preliva u dnevnu štampu, naglasivši da to nije problem samo REM-a, već i Saveta za štampu, jer ogroman broj tih sadržaja predstavlja teško kršenje Kodeksa novinara Srbije.

 „Uvrede, tuče, pornografski i drugi neprimereni sadržaji – ovo što se sada dešava prevazilazi svaku meru. Ne možemo zabraniti prodaju novina pre 22h kao što se to može učiniti sa elektronskim medijima“, kazao je Cvejić i dodao da on i njegove kolege ne pripadaju nekoj puritanskoj grupi, već da samo žele da se profesionalno i odgovorno bave svojim poslom.

Tamara Skrozza: „Očuvati kulturu javne reči“.

Tamara Skrozza je prisutnima pročitala desetak naslova koji su se pojavili u štampanim medijima u protekle dve nedelje:

• „Podavili se kao pacovi”
• „Ružica u ‘Parovima’ zakevila sa Igorom X”
• „Grupno onanisanje u ‘Parovima’”
• „Moj muž je imao bolesnu želju za mojom majkom”
• „Bosancima jaja tvrđa i od glave”
• „Tuži ‘Informer’ nasađena na advokata”
• „Stanija ima izliv silikona u mozak”, „Kad se silikoni izliju u mozak”
• „Šešelj: Kolinda je kobila – prdela je tokom seksa sa mnom“
• „Muljala sa kukuruzom”
• „Zadavila bih ga da ga opet vidim”

„Ovi naslovi govore o mestu i vremenu u kojem živimo. Kodeks je vrlo jasan i obavezuje novinare da poštuju kulturu i etiku reči“, naglasila je Skrozza i dodala da u Srbiji postoje bilbordi koji nas pozivaju na očuvanje jezika, a svakodnevno se u medijima radi upravo suprotno.

„Verujem da većina građana ipak ne govori jezikom prisutnim u medijima. Ovo se dešava već neko vreme, ali sada je vrhunac i direktna je posledica širenja reality programa u štampane medije… naslovi su sramni, ali sadržaj tekstova još gori…“

Skrozza je skrenula pažnju i na to da mediji kontinuirano krše pretpostavku nevinosti i da se u štampi mogu pročitati do detalja ispričani zločini, koje nadležni organi još nisu  ni istražili. Novinari znaju sve – objavljuju imena, fotografije, detalje iz života onih za koje smatraju da su zločinci. Rekla je da novinari apsolutno ne razmišljaju o posledicama koje mogu nastati i dodala da ne razume kolege koje ljude unapred proglašavaju krivim.

Skrozza je zaključila da je ono sa čime se Komisija za žalbe suočava ne daje pravu sliku o stanju srpskih štampanih medija pošto je ono što se svakodnevno nalazi  štampi neuporedivo gore od slučajeva na koje ukazuju žalbe upućene Savetu.

Medijski progon – nova stavka Kodeksa novinara?

Govoreći kao novinar, a ne član Komisije, Skrozza je naglasila da bi, u svetlu zbivanja u poslednjih nekoliko godina, Kodeks novinara Srbije trebalo dopuniti principima u vezi sa medijskim progonima.

„Teško je u Kodeksu naći stavku koja se medijskim progonima ne krše, ali smatram da nedostaje odredba koja bi jasno rekla da je nečasno i protivno našoj profesiji da se 16 naslovnih strana posveti osobi koja je u političkoj nemilosti zato što vlasnik medija ima problem sa tom ličnošću“, rekla je Skrozza navodeći slučajeve Šoškića, Đilasa, Čanka, Živkovića, Georgijeva, koji su se obraćali Savetu za štampu. „Kada je Kodeks pisan ovo se nije dešavalo, ali kako je krenulo, bez ove odredbe će Kodeks novinara biti nezamisliv a mi, novinari i novinarke, ćemo se za 20 godina stideti političkih progona – medijski progon osoba ne može da bude način komunikacije kroz medije.“

Pristojnost i normalnost u medijima mora prevagnuti

Maša Živojinović iz EU Pokreta u Srbiji prokomentarisala je da se naslovi u medijima uglavnom odnose na subjekte ženskog pola i pitala da li Kodeks može da reši ovaj sociološki problem. Tamara Skrozza je odgovorila da čitavo poglavlje IV Kodeksa govori o diskriminaciji i zabranjuje je po svakom osnovu, ali je i dodala da je tumačenje diskriminacije subjektivno.

Aleksandra Nestorov iz Mreže Žene protiv nasilja je rekla da je njena mreža podnela predstavke REM-u vezi sa emisijom „DNK“ tražeći oduzimanje dozvole TV Pinku, i podelila ozbiljnu zabrinutost u vezi sa načinom na koji se žene i deca predstavljaju u medijima.

„Znam da je Savet za štampu u tom pogledu ograničen, ali da li vidite prostor za radikalnije akcije, da li razmišljate o širem pozivu i kampanji da se ovome stane na put? Razumem ovlašćenja Saveta za štampu, ali iz naše perspektive se suočavamo sa ogromnom količinom nemoći da uradimo bila šta. Ovo je ozbiljno posrnuće Srbije i  odgovornost je svih nas“, rekla je Nestorov.

Ivan Cvejić je odgovorio da mu je drago što se iznova postavlja pitanje dometa uticaja Saveta za štampu i kakav efekat ovo telo ima.

„Mi smo bebe, a naša zemlja je na početku samoregulacije – iako je TV mnogo uticajniji, to ne umanjuje odgovornost novina i onlajn medija… Kao što znate, u toku su konkursi za finansiranje medija i jedan od preduslova za dobijanje sredstava iz javnih izvora je kako medij stoji u Savetu za štampu. Ako se na medij koji se prijavljuje na konkurs neko iznova žali, to umanjuje šansu dobijanja budžetske podrške. Naše odluke imaju moralni efekat, ali ovaj uslov sada daje i praktični – necivilizovano ponašanje medija postaje smetnja da on dobije sredstva iz javnih izvora.“

Cvejić je još dodao da se nada da će i oglašivači početi da obraćaju pažnju na odluke Saveta za štampu i da će svoje marketinške budžete da kreiraju imjaući ih u vidu. 

„Ako ste ozbiljna firma, da li želite da vaš proizvod bude predstavljen u mediju koji objavljuje takve stvari? U jednom momentu pristojnost i normalnost u medijima mora da prevagne, pa i u komercijalnom aspektu“, ocenio je Cvejić.

Aleksandra Nestorov je skrenula pažnju da je Mreža Žene protiv nasilja pokrenula kampanju i da će se obraćati oglašivačima. Tamara Skrozza je pozdravila zajednički nastup više od 300 udruženja i podsetila na slučaj programa „48 sati svadba” koji je stigao i do parlamenta.

Kršenje novinarske etike – posledica namere i neznanja

Saša Stefanović, direktor Mreže organizacija za decu Srbije, konstatovao je da je u javnom diskursu toliko podignut prag tolerancije na nasilje da više nema reakcija na vest da je po jedna žena ubijena svake nedelje. Stefanović je podsetio da je prilikom debate o zakonu koju zabranjuje fizičko kažnjavanje dece koji je podelila javnost, na stranicama „Politike“ izašao tekst u kojem stučnjak sa strašću brani pravo čoveka da bije svoju decu, te da je u „Novostima” objavljena „ispovest” osobe koja je zahvalna roditeljima što su je tukli.

„Kada mi reagujemo na takvo pisanje mediji kažu da im treba i druga strana. Čak i kada im dostavimo dopis u kojem od njih tražimo da to ne rade, oni ne vide da je objavljivanje ovakvih tekstova promovisanje nasilja“, rekao je Stefanović.

Gordana Novaković je objasnila da postoji razlika između slučajeva kada neko svesno i namerno krši Kodeks i slučajeva kada mediji to rade nenamerno. Kada je u pitanju kršenje Kodeksa u vezi sa decom, Novaković je rekla da deca, pored žena imaju najlošiji tretman u medijima, ali da u toj oblasti nema zle namere, već je rezultat nesnalaženja novinara.

„Kada su deca u pitanju mediji zaista često ne shvataju gde greše. Znaju da postoje ograničenja, ali ne i kakva su, rekla je Novaković i dodala da upravo organizacije civilnog društva mogu da pomognu pri edukaciji novinara i urednika kako bi se ova praksa promenila.

 

Zaključci:

• Veliki broj medija koji preuzima sadržaj bez dozvole autora krši odredbe Kodeksa novinara ali i potencijalno snosi odgovornost u slučaju tužbe.
• Praktičan efekat rada Saveta se ogleda u uvedenom kriterijumu  prilikom odlučivanja o  predlozima za projektno sufinansiranje medijskih sadržaja  – sredstva građana ne treba dodeljivati medijima koji krše Kodeks i kao takvi su u više navrata bili predmet odlučivanja Komisije za žalbu.
• Pojedini članovi Komisije za žalbe pozvali su osnivače Saveta za štampu da se proširi kategorija građana koje imaju pravo na podnošenje žalbe.
• Iako Kodeks vrlo jasno obavezuje novinare da poštuju kulturu i etiku reči, praksa u štampanim medijima je sve gora.
• Neophodno je da oglašivači počnu da obraćaju pažnju na odluke Saveta za štampu i da svoje marketinške budžete kreiraju imajući ih u vidu.
• Kršenje novinarske etike je često posledica neznanja – organizacije civilnog društva mogu i treba da pomognu pri edukaciji novinara i urednika naročito kad je u pitanju izveštavanje o deci i ženama.
• Imajući u vidu sve češću praksu medija, pojedini članovi Komisije za žalbu smatraju da u Kodeks novinara Srbije treba uvesti novu stavku – zabranu medijskog progona.
• Ono sa čime se Komisija za žalbe suočava ne daje pravu sliku o stanju srpskih štampanih medija pošto je ono što se svakodnevno nalazi  štampi neuporedivo gore od slučajeva na koje ukazuju žalbe upućene Savetu

 

 

 

 

 

 

Realizaciju projekta finansijski je podržala ambasada Kraljevine Norveške u Beogradu www.norveska.org.rs