ENNepoznanica je mnogo, naročito onih u vezi sa cenom jer ova, u početku radijska, a potom i televizijska kuća, osnovana 1990. godine, posluje kao javno preduzeće, sa 29 zaposlenih i u svom vlasništvu nema nikavih objekata, nego zaposleni kao podstanari trenutno bitišu u zgradi koja je u vlasništvu Republike Srbije, koja je opet, nakon rata oduzeta od Srpske pravoslavne crkve i nacionalizovana.
I dok dokoni raspredaju priče o budućem gazdi, drugi se čudom čude ko će to biti spreman da iskešira preko 600.000 evra za lokalnu medijsku stanicu koja, uz to što nema sopstvene prostorije, nije konkurisala za regionalnu frekvenciju, niti dozvolu RRA za emitovanje lokalnog programa. Zlobnici zato kupovinu ove RTV stanice najradije porede sa kupovinom mačke u džaku.
Pošto se nakon kupovine niko od novih vlasnika nije službeno obratio, niti javnosti niti zaposlenima, a ni zastupnik na aukciji nije želeo da govori o planovima za budućnost, naravno da se, kako vreme prolazi, javlja sve veći broj različitih informacija, ko je i zašto kupio ovu lokalnu radio stanicu, da li je i zašto (pret)platio, kao i kakva će biti dalja sudbina ove lokalne radiotelevizijske stanice. Ovdašnju javnost naravno da najviše interesuje ko je novi vlasnik. Konzorcijum je glavna nepoznanica, rak rana ovdašnjih „analitičara”. Tako se kao sasvim siguran vlasnik spominje jedan od prvih urednika RTV M, nekadašnji visoki funkcioner JUL-a, nekadašnji urednik i nekadašnji savezni sekretar za informisanje u vreme Slobodana Miloševića Goran Matić, koga, navodno grad nikada nije voleo, pa je odlučio da se kupovinom RTV M na mala vrata vrati u društveno ekonomske i političke tokove najvećeg sremskog grada na levoj obali Save.
Potom se, kao jedan od novih gazda, spominje i američki biznismen, donator Pavlovića ćuprije i vlasnik Slobomira Slobodan Pavlović, koji je do sada nekoliko puta bezuspešno pokušao da investira u Sremsku Mitrovicu, poslednji put sa željom da na levoj obali Save izgradi velelepno igralište za golf, pa pošto je i tada izvisio navodno je odlučio da se u najveći sremski grad ubaci preko vlasništva nad ovom elektronskom medijskom kućom. U igri je i ime novog vojvođanskog medijskog maga, Miodraga Nikića Mikija, gazde „Građanskog lista”, „Građanskog oglasnika”, „Sremskih novina”, „Somborskih novina”… koji je navodno odlučio da, pored imperije u pisanim medijima, stvori i elektronsku medijsku imperiju. Potom se pominju i političke igre i gazde iz DSS, koji su navodno i do sada uređivali kompletan program RTV M i da su kupili ovu radio televizijsku stanicu, očigledno zadovoljni nesumnjivim uticajem svoje stranke na ovdašnje lokalno javno mnjenje.
Šta je od svega tačno, znaće se vrlo brzo, jer koliko juče je u Agenciji za privatizaciju trebalo da bude potpisan kupoprodajni ugovor.
Direktor RTV M Josip Novotni veli da ne zna ko čini konzorcijum, ali da je naravno zadovoljan prodajom. Visoku cenu tumači ekonomskim razlozima, jer veruje da će ova kuća dobiti dozvolu za lokalnu televiziju i radio, za čega su blagovremeno i konkurisali.
– Ova stanica će sigurno biti ekonomski isplativa, jer je za Mitrovicu predviđena samo jedna TV dozvola na lokalnom nivou. Ukoliko novi vlasnici ispoštuju odredbe kupoprodajnog ugovora, koji precizira da u prvoj godini nema otpuštanja i smanjenja zarada, kao i da je vlasnik u obavezi da investira milion i 140.000 dinara, moći ćemo da kažemo da je privatizacija RTV M bila uspešna – tvrdi direktor Novotni.
Privatizaciju svoje kuće zaposleni nisu želeli da komentarišu, jer kako kažu, ne znaju ko stoji iza konzorcijuma, ali je očigledna zabrinutost „emovaca” koji u poverenju rekoše da je teško poverovati da će buduće gazde, ma ko oni bili, biti voljni da zadrže svih 29 zaposlenih. Zato misle da je pametnije ćutati i čekati prvi sastanak RTV M je, inače, treći elektronski medij iz Srema koji je privatizovan. Pre njih to su obavili Radio Srem u Rumi koji je za 16,5 miliona dinara kupio tamošnji biznismen Dragan Vulin, dok je radio Pećince kupilo fizičko lice koje se dovodi u vezu sa jednom sremskom medijskom kućom. Na prodaju još uvek čeka Radio Šid, Radio Stara Pazova, RTV Inđija, a svi posluju kao javna preduzeća.
N. Nikšić
