ENMajkl Ringier, predsednik Upravnog odbora Ringier holdinga, rekao je da globalizacija medija utiče na čitaoce, koji se sve češće opredeljuju za onlajn izdanja nego za tradicionalnu štampu. Prema njegovim rečima, u današnje vreme se mogu prodati samo ekskluzivne vesti, „jer ljudi žele da plate samo ono što ne mogu da pronađu na internetu i besplatnim novinama“. Ringier je, na sesiji „Da li trka za profitom guši medije i medijske slobode?“, ipak naveo da ne vidi opasnost za opstanak tradicionalnih novina, koje su danas mnogo više u skladu s vremenom nego što je bio slučaj ranije.
Vulsat Dogan Sabanči, direktorka dnevnog lista Hurijet iz Istanbula, istakla je da je medijima potreban profit kako bi zaštitili svoju slobodu i nezavisnost od centara moći, ali i poboljšali svoj rad i prihvatili promene koje se trenutno dešavaju na svetskoj medijskoj sceni.
– Medijska industrija prolazi kroz tranziciju i mi moramo da se suočimo sa novim izazovima, ali nam je za to potreban profit – naglasila je Dogan Sabači.
Drugi dan kongresa IPI-a otvorila je sesija „Novi mediji: Nove mogućnosti, nove pretnje“, na kojoj je direktor internet sajta B92, Dejan Restak, rekao da onlajn izdanja dosežu do velikog broja ljudi i da su „odlična“ za marketing.
– Da bi opstali, zbog pojave novih tehnologija, tradicionalni mediji moraju da imaju razvijena izdanja na internetu – ukazao je Restak, dok je Dejvid Kurc, glavni urednik Tejking Points Memo-a iz Njujorka, naveo da je razlika između tradicionalnih i onlajn medija interaktivnost sa čitaocima, „pa su tako blogovi napravljeni kako bi i čitaoci učestvovali u medijskim dešavanjima“.
Države regiona se ne odriču monopola nad informacijama i finansijski čuvaju državne novinske agencije kao način da kontrolišu informacije, ali i da unište konkurenciju niskim cenama, zaključake je rasprave na Svetskom kongresu Međunarodnog novinarskog instituta (IPI) o privatnim novinskim agencijama u Jugoistočnoj Evropi.
Kako je istakao Pvale Urban iz Slovačke agencije Sita, u bivšem varšavskom bloku i dalje postoje državne agencije, a glavni problem su finansije i dobijanje informacija od državnih institucija, jer daje informacije samo državnoj agenciji i državnim medijima. Urban ističe da se svojevremeno država borila protiv nezavisne novinske agencije tako što je zabranila državnim institucijama da uzimaju vesti od njih, a zauzvrat je 3,5 miliona evra godišnje dala državnoj agenciji i pokušala niskim cenama da uništi konkurenciju. Svaka vlast se zalagala da zadrži državnu agenciju, jer su želeli da zadrže monopol nad informacijama- navodi Urban.
Bivši predsednik IPI Johan Fric kaže da EU nije odlučila kakav će stav zauzeti po tužbi privatnih agencija protiv države zbog nelojalne konkurencije, a Urban je odgovorio da žalba Briselu nije rešenje, jer su se i oni žalili po istom osnovu i da su dobili odgovor da to nije u njihovoj nadležnosti.
Slično iskustvo ima i Risto Popovski iz Makfaksa, koji ističe da je u Makedoniji prvo osnovana privatna agencija i da je država, kada je videla da ne može da je stavi pod kontrolu, osnovala svoju agenciju. Zoran Sekulić, vlasnik agencije Fonet, kaže da su se posle demokratskih promena u Srbiji očekivala jasna pravila igre, ali je državna agencija Tanjug nažalost preživela, pa se sada „predstavljaju kao nezavisna agencija koja dobija pare od države“, obara cenu informacija i promoviše vladinu politiku.
Đorđe Zorkić iz agencije Beta ističe da je pre osam meseci Tanjug „krao informacije od Bete i da je čak jednom zaboravio da iz vesti izbriše Beta“, ali da pismo ovoj državnoj agenciji nije vredelo, jer se „osećaju zaštićeni od države“.
J. Diković- A. Roknić
