Projektno sufinansiranje medija (2): Konkursi sa ličnim opisom

Veliki broj lokalnih samouprava u Srbiji još nije raspisao konkurse za sufinansiranje medijskih projekata od javnog interesa. Ipak, kao što smo videli na primeru banatske opštine Opovo, postoje male lokalne samouprave bez medija, koje su smogle snage da raspišu konkurse.  Kako kaže Ankica Jožika, rukovodilac odeljenja za društvene delatnosti u Opovu, opština jednostavno mora da razmišlja o informisanju građana, pogotovo tamo gde nema medija. Zabrinutost lokalnih vlasti za informisanje građana, čak i u teškim ekonomskim okolnostima, zaista je pohvalna, ali kako su stvari tekle u 83 lokalne samouprave i tri gradske opštine (Obrenovac, Lazarevac i Pantelej), gde su raspisani konkursi?

Po Zakonu, opštine i gradovi odrede koliko para misle da daju, pa raspišu konkurs. U tekstu konkursa treba da kažu da mogu da se jave mediji i druge firme koje ispunjavaju zakonom propisane uslove, koje imaju da ponude „medijski projekat od javnog interesa“ od značaja za tu konkretnu sredinu, i to pre svega u proizvodnji medijskog sadržaja. Taj konkurs treba da sadrži i poziv kvalifikovanim novinarskim i medijskim udruženjima (odnosno uduženjima vlasnika privatnih medija), da predlože kandidate za komisiju koja će odlučivati o raspodeli novca. Jer, predstavnici novinarskih i medijskih udruženja i medijski stručnjaci moraju činiti većinu u svakoj komsiji.

Ko sme u komisiju?

Medijska koalicija, koja okuplja sva novinarska udurženja koja imaju pravo da predlažu članove komisija koje odlučuju o raspodeli novca lokalne samouprave medijima, našla je zamerke u slučaju nekoliko desetina lokalnih konkursa.

U 21 od tih 33 slučaja bila je reč o neregularnosti u samom tekstu konkursa. Mahom je bila reč o takozvanoj „diskriminaciji medija“, odnosno ograničenju da se na konkurs mogu javiti samo mediji sa teritorije opštine koja raspisuje konkurs, ili po vrsti medija: samo radio stanice, samo štampani mediji… Lokalna samouprava po Zakonu nema prava da bira koji će se mediji, odakle i koje vrste javiti na konkurs.

Možda je najzanimljiviji primer grada Zrenjanina, u čijem je konkursu pisalo da je namenjen samo elektronskim medijima sa sedištem na teritoriji Grada koji postoje najmanje 25 godina.

Medijska koalicija je na ovakve konkurse reagovala, tražeći izmene u tekstu konkursa. Tekst konkursa je na vreme izmenilo ili je naknadno reagovalo poništenjem konkursa ukupno 10 od ovih 21 gradova i opština. Zrenjaninski konkurs je poništen sredinom avgusta. Tamo gde lokalne vlasti nisu uvažile primedbe Medijske koalicije, Koalicija nije ni predlagala kandidate za komisije.

Po evidenciji NUNS-a, u osam slučajeva problematičan je bio sastav ili način formiranja konkursne komisije.

Negde jednostavno u komisiju nisu izabrani kandidati Medijske koalicije, koji po Zakonu i podzakonskim aktima moraju činiti većinu u svakoj od lokalnih komisija. Negde su u komisiju ušli kandidati novinarskih udruženja koja nemaju pravo da ih kandiduju, jer prema Pravilniku to mogu samo udruženja registrovana duže od tri godine, a to su za teritoriju cele Srbije samo udruženja koja čine Medijsku koaliciju (ima još nekoliko manjih lokalnih, koja imaju pravo da učestvuju). Negde su, kao u Despotovcu, opštinski funkcioneri računati kao medijski stručnjaci.

Na reakciju Koalicije, sastav komisija je uveden u zakonske okvire u Despotovcu, Prokuplju i Šidu.

Teranje po starom

Na nekoliko mesta je bilo problematično rešenje komisije o raspodeli novca. U Žagubici i Kladovu je novac dodeljen javnim preduzećima, što je zakonom zabranjeno. U Boru je novac dodeljen za direktan prenos sednica opštinske skupštine, ali je ovo rešenje u avgustu poništeno. U Novoj Varoši, predlog o raspodeli novca se nije dopao predsedniku opštine, pa je on podelio pare po sopstvenom nahođenju.

Požarevac je, na primer, nekoliko puta tokom godine raspisivao javne nabavke medijskih usluga praćenja rada  javnih preduzeća i skupštine grada, što novi Zakon ne poznaje i ne dozvoljava. Kada je konačno raspisan i konkurs za sufinansiranje projekata, tekst nije bio u skladu sa Zakonom, pa je Koalicija tražila poništenje.

I opština Mali Zvornik raspisala je javnu nabavku, a ne konkurs za sufinansiranje.

U Šidu je na prvom konkursu uveden kriterijum „obima i kvaliteta prethodne saradnje sa opštinom“, na šta su se učesnici koji nisu iz Šida žalili u javnosti. Na drugom konkursu, komisija je 12. avgusta odlučila da ne dodeli novac nijednom od prijavljenih projekata, zbog njihovog lošeg kvalieta.

<!—->

Šta je projekat?

I tamo gde Medijska koalicija nije imala primedbi, primedbe na ishode konkursa iznosili su proteklih meseci učesnici na konkursima.

Tako je Dragan Kocić, direktor City radija iz Niša koji je podnosio projekte na više adresa, pisao da su u opštini Pirot novac dobijali medji čiji se predlog nikako nije mogao nazvati projektom, već je bila reč o programskim šemama koje su uglavnom nosile naziv „informativni program“ ili nešto slično. Kocić piše da je za donošenje ovakve odluke bilo presudno uverenje da se radi o medijima koji mnogo znače građanima Pirota, te da će Pirot ostati bez medija, a ljudi koji tamo rade bez posla, ako na ovom konkursu ne dobiju „obećana“ sredstva.

U opštini Negotin je dva miliona dinara dobio projekat pod nazivom „Informisanje stanovništva o aktivnostima opštine Negotin u 2015. godini – informativno praćenje i promovisanje rada i aktivnosti Opštinske uprave Negotin“. Kocić je uveren da promocija rada i aktivnosti opštinske uprave „nije i ne sme biti javni interes“. Ovo je isti argument kao i u slučaju onih prenosa skupštinskih sednica u Boru.

U Somboru i Bečeju jednostavno nisu prošle prijave nijednog učesnika koji nije imao sedište na teritoriji ovih lokalnih samouprava.

Često se pominje i problem prevelikog broja usvojenih projekata, kojima se dodeljuju sume nedovoljne za kvalitetnu realizaciju predloženih sadržaja.

„Nisam primetio da kod velikog broja članova komisija postoji stav da projektno sufinansranje ne treba da bude vrsta socijalne pomoći. Mi smo na republičkom konkursu definisali gornji limit, koliko najviše novca jedan projekat može dobiti. Sada razmišljamo da definišemo i donji limit, kako bismo došli do manjeg broja kvalitetnijih projekata. To mogu i lokalne samouprave. Mi nismo hteli da to namećemo članovima komisija, ali su oni pokazali nespremnost da to sami urade. Idemo i na to da se u konkrusu definiše tema, oblast na koju se konkurs odnosi,“ kaže Saša Mirković, državni sekretar u Ministarstvu kulture i informisanja.