EN„Kao što piše u motu ‘Republike’, naš cilj je da se borimo protiv stihije, straha i mržnje, to je naša orijentacija sa kojom ulazimo u 20. godinu izlaženja“, kaže Dragoš Ivanović, dugogodišnji saradnik ovog lista. „Još pre izbijanja rata, ‘Republika’ se zalagala za to da se politički problemi rešavaju dogovorom, a ne na bojnom polju. Kad se to nije uspelo, mi smo insistirali na tome da zaraćene strane obustave krvoproliće, sednu za sto i nađu mirno rešenje. Objavili smo oko trideset knjiga. Posle rata i petooktobarskih promena, ‘Republika’ je nastavila da traži put Srbije ka miru i demokratiji. Naše glavne teme bile su da istražimo kako da se dođe do normalne države i da se zaštite ljudsko pravo na život, bezbednost, kao i pravo na rad i život od svog rada“, kaže Dragoš Ivanović.
Vojin Dimitrijević, direktor Beogradskog centra za ljudska prava, ovako komentariše značaj „Republike“: „Dve se stvari mogu uvek reći za ‘Republiku’: ona nikada nije pravila kompromise, a povremeno je bila nezamenjiva. Onoliko koliko je zadivljujuće bila dosledna pod Miloševićem, dosledna je i sada: nema nijednog pokušaja da se dopadne ukusu čitalaca, pa ni onih svojih najvernijih. Ko hoće da čita „Republiku“, čini to na štetu svog zadovoljstva i svojih predrasuda. Bez ‘Republike’ je teško sačuvati zdravu pamet“.
Zagorka Golubović, dugogodišnji profesor antropologije i saradnik Instituta za filozofiju i društvenu teoriju, sa „Republikom“ je, i kao čitalac i kao saradnik, od osnivanja: „‘Republika’ je jedan od retkih štampanih medija u Srbiji koji ispunjava dosledno dve funkcije: istraživačko novinarstvo i edukativnu funkciju, jer pored tekstova koji upotpunjuju znanja čitalaca o principima demokratije i funkcionisanja pravne države, pruža i najznačajnije informacije o socijalnim, političkim i kulturnim pitanjima i problemima o srbijanskoj tranziciji, ali i o onome što se događa u svetu u eri globalizacije“, kaže Zagorka Golubović i ukazuje i na to da se „Republika“ čita i u drugim delovima bivše Jugoslavije. „Logično bi bilo zbog važnosti uloge koju ovaj list igra u tegobnom procesu transformacije od autoritarnih sistema ka modernoj građanskoj državi u Srbiji, da izdavanje „Republike“ podrže državni organi, pre svega Ministarstvo kulture. Ukoliko donacije čitalaca ne budu dovoljne, preti opasnost da se ova važna kulturna institucija ugasi“, upozorava Zagorka Golubović.
Inače, u septembarskom broju „Republike“, u celosti posvećenom studiji o vrednostima u našem društvu, Milutin Mitrović ponudio je opsežnu analizu uzroka koji su doveli do raspada vrednosti i razaranja elite u Srbiji, dok Nebojša Popov navodi ohrabrujući primer pobede 150 radnika-akcionara zrenjaninske fabrike „Jugoremedija“, kojima je država tri godine uskraćivala vlasnička prava. Zaključujući kako je prava demokratija „tegobno, ali uporno stvaranje norme o ljudskim pravima, institucija, parlamentarizma i procedura rasprava, pregovora i kompromisa“, Popov je sažeo i suštinu delatnosti ovog lista. U ogledu pod nazivom „Izazov političkog personalizma“, Mirko Đorđević ističe značaj personalizma i društvenog angažmana pojedinaca za vitalnost jednog društva. U odeljku „Šta čitate“ predstavljena je knjiga „Imaginarni Balkan“ poznate istoričarke Marije Todorove (biblioteka XX vek)…
T. Spasić
