ENNovinari Vranjskih i on nisu primetili nikakve mere zaštite, što, kako ističe „može da znači da neko svoj posao radi profesionalno”. Naš sagovornik isključuje mogućnost da je reč o privatnim razlozima za pretnje koje su učestale nakon serije tekstova o vezi vlasti i kriminogenih struktura u Vranju, ali kaže i da je posle prvog teksta koje su Vranjske objavile o spaljivanju dosijea Državne bezbednosti izvršena premetačina.
„Ništa nije odneto, a policijsko obrazloženje bilo je da su počinioci najverovatnije narkomani. Kako to da narkomani nisu ništa odneli policija nam nije objasnila”, kaže urednik Vranjskih.
On ističe da fizičko obezbeđenje nije tražio, ali i da je indikativan sadržaj policijskog saopštenja koje „kao da daje preporuku zainteresovanima”, u stilu, „nemojte da dirate stan, nemojte redakciju, ali on nema obezbeđenje”.
„Stvar se polako zamagljuje, jer ja nisam želeo da se raspravlja o tome da li ja treba da imam obezbeđenje ili ne, već da li je Vranje – da parafraziram Zorana Đinđića – grad u kojem postoji mafija ili mafija ima grad. Nisam daleko od pomisli da, zapravo, ovde političko-mafijaške strukture vode glavnu reč i da je to razlog svih naših nevolja, pa i ove u kojoj se ja trenutno nalazim”, kaže Obradović.
Naš sagovornik ističe da ne može tačno da locira odakle pretnje dolaze, ali kaže da se intenzitet pretnji pojačao kada su Vranjske počele da objavljuju tekstove o uticaju kriminogenih grupa na političke događaje u gradu.
„Jedna od tema koja je u Vranju još uvek tabu, a nadamo se da neće još dugo, jeste i uništavanje dosijea Službe državne bezbednosti. Iz ove priče nikako ne bih izuzeo Službu, bez obzira na to da li reč o dosijeima ili o klasičnom kriminalu. Jer, prsti Službe su uvek tu, u celoj Srbiji, pa i u Vranju, bez obzira na to da li Služba nekog štiti ili napada, bez nje se ništa ne dešava”, kaže Obradović.
Bojan Tončić
