ENIzuzetan doprinos kulturi naše zemlje predstavlja 555 stranica ove knjige, izvanrednog i izuzetnog dokumenta koji je angažovao književnika Đorđa Malavrazića, na jednom dugom i mukohodnom zadatku pisanja jedne tako raritetne knjige, kao što je ova, o uzajamnom uticaju i preplitanju literature i jednog tako nama svima dragocenog medija, kao što je radio, u ovom slučaju treba reći i prvih, slavljeničkih osamdeset proleća Radio Beograda.
U prepunoj dvorani „Kolarčeve zadužbine“, među najvećim zaslužnicima i imenima Radio Beograda, razgovaralo se o ovoj jedinstvenoj knjizi, pa meni lično malo umanjuje njen značaj i toliku istrajnost, želju i mnogo časova rada, kao što je uradio njen autor Đorđe Malavrazić, kada se knjigu zove zbornikom! Zašto?
Ona je raritet među knjigama, dragocenost o jednoj retkoj umetničkoj vrsti, i to za sve nas koji smo njeni zavisnici od starih, dobrih „Blaupunktova“, do neprežaljenih „Kosmaja!“
Naći će se tu duga ispovedanja, puno tako dragocenih ispovedanja i priča od predistorije Radio Beograda, koja počinje tekstom o prvom telefonskom koncertu na relaciji Beograd – Niš!!!, pa rani tekstovi o delovanju književnika pred mikrofonom, iz Istorije Radio Beograda, Književnost u političkom okruženju, dalje slede: Radio i književna reč, Poetika radio drame, Detinjstva, Iskre humora, Zapisi, sećanja, Radio i govorna kultura, / gde apsolutno jako nedostaju tekstovi poput ličnosti kao što su gospođa Radmila Vidak, Bonka Davičo, ili Draga Jonaš!/, Eseji, Iskustva i svedočenja, sve do nezaobilaznog Indeksa imena.
Đorđe Malavrazić sa pažnjom unosi svaku reč: Veljka Petrovića, Desimira Blagojevića, Svetislava Krakova, Lole Đukića, jedan potresan i pretežak zapis o „Izludelom vremenu“, za koje svi znamo kada je nastupilo, autora Goluba Dobrašinovića, Pavla Ugrinova, Borislava Pekića, izvanredan tekst Zorana Gluščevića „Neistina je teror“, Radomira Konstantinovića Mladena Markova, Stanislava Vinavera, Dušana Matića, doktora Huga Klajna, Slavka Lebedinskog, ponovo jedno izuzetno svedočanstvo nedavno zauvek otišlog Đorđa Lebovića „Tragovi u pesku vremena“, gde opet među autorima tekstova i „Poetici radio-drame“ nedostaje svedočanstvo jednog od njenih najačih i najjznačajnijih autora, poput Bode Markovića.
Slede tekstovi Dragana Lukića, dragog kobajagi namrgođenog Duška Radovića, Dragana Aleksića, Gojka Tešića, Bate-Bratislava Milanovića, Ive Andrića, Srbe Ignjatovića, Milana Miloševića, stradalnika nedavnih balkanskih dešavanja, sa poetičnim odgovaranjem na anketu, šta to znači pisati za radio!
Zlata Kocić, sa izuzetno dragocenim „Obraćanjem u etar“, Jovan Ćirilov za koga mislim kako je od mene „pozajmio“ naslov teksta „Radio moje mladosti!“, uman, izuzetno analitičan tekst Milana Vlajčića sve do meni i svima nama dobro znanog i tako dragocenog umetničkog poslanika, Heroja rada, kako bi se najbolje opisao Rale Damjanović.
Za ovakvo delo Đorđa Malavrazića postoji samo jedna jedina, lepa i toliko dragocena reč, koja je u ovim nevremenima, kako je umno govorio Aleksandar Jerkov na predstavljanju knjige, izuzetno retko čujna – hvala Đorđu Malavraziću!
Uz konstataciju da stvarno mnoga velika i značajna imena traže novu knjigu i nova svedočenja, kao što su imena velikog stvaraoca Radio Beograda, Radmile Gligić, Ane Šomlo, Kriste Medić i Ivane Trišić, jer je i muzika velikim slovom upisana u istoriju prvih, slavnih i slavljeničkih godina Radio Beograda.
Straja Šuljagić
