ENKo čita jedne novine može biti miran. Sve mu je jasno. No, teškoće nastaju kada se istoga dana prelista više dnevnih novina. Uzmimo primer prekjučerašnjih (delimično i jučerašnje), kada je glavna vest bila opis zdravstvenog stanja ministra policije Dragana Jočića, posle saobraćajne nesreće, kao i opis kako je do udesa došlo.
Moglo se posumnjati da se radi o istom događaju:
„Jočiću je sve bolje” („Novosti”); „Stanje i dalje teško” („Danas”); „Jočić i dalje kritično” („Pres”); „Dragan Jočić u komi” („Pravda”); „Jočić delimično nepokretan” („Sutra”); „Jočić doživotni invalid” („Alo!”); „Ruski lekari pomažu lečenje Jočića” („Blic”), a „Glas javnosti” i „Kurir” donose ispovest Vranjanca Zorana Aleksića koji je spasavao Jočića, pod naslovima: „Držao sam ministra za ruku” i „Izdržaću, izvucite me napolje!”.
„Pravda” je pokušala da sazna zašto se ni u jednom zvaničnom saopštenju, ni policije ni istražnog sudije, ne pominje šta je bilo s vozilima iz ministrove pratnje, da li bi pri brzini od 200 kilometara na sat jedan iskusan vozač skretanjem pokušao da izbegne udar psa, kao i zašto vozilo iz pratnje, koje bi moralo da se nalazi 15 metara iza ministrovog „mercedesa”, pri takvoj brzini nije pretrpelo nikakve posledice. „To su pitanja koja, ukoliko ostanu bez odgovora, ostavljaju veliki prostor za spekulacije”, rekao je sagovornik ovog lista „iz vrha MUP-a”.
I zaista, nedoumice sustižu jedna drugu. Pošto zvanični izveštaji nisu dovoljno jasni i uverljivi, mašti se pruža na volju.
List „Sutra” je skrenuo pažnju na blog spisateljice Biljane Srbljanović na B92 koja je ovu temu postavila, pod naslovom „Ima li u Srbiji slobodnih medija?”
Pa kaže:
„Ima li u Srbiji medija koji je u stanju da sazna prave i proveri objavljene elementarne činjenice o saobraćajnoj nesreći u kojoj je teško povređen ministar policije Dragan Jočić? Ima li medija koji smatra da je za građane važno da saznaju i razumeju kako je moguće da na autoputu, gde je dozvoljeno kretanje od 120 km na čas, ovo vozilo udari u neko nesrećno pseto, prevrne se i potpuno smrska? Šta o brzini vožnje i bezbednosti govore ’tragovi kočenja od trista metara’ i stanje u kojem su nesrećni vozač i ministar izvučeni iz uništenog automobila? Usput, građane zanima i šta je ministar radio u službenom terenskom vozilu u ponoć u blizini lovišta, da li je imao pratnju, ko je obavestio policiju i rekao o kome se radi, kad su policija i helikopter uspeli da stignu u tako kratkom roku? Koji automobili su blokirali autoput, farovima postavljenim u krug osvetlili mesto gde je helikopter sleteo, ko je još i zbog čega bio u ministrovoj pratnji?
Naravno da izražavam žaljenje zbog nesrećnog slučaja, delim zabrinutost za zdravstveno stanje ministra, o kojem javnost mora biti redovno i istinito informisana, da se jednom složim sa premijerom i njegovom izjavom, ’Jočić je snažan čovek i to je dobro za oporavak nekog koga zadesi takva nesreća’, ali da li teško zdravstveno stanje ministra policije ukida pravo građana da znaju sve ključne fakte ovog slučaja, u zemlji u kojoj bezbednost u saobraćaju (koja je u domenu upravo ovog ministra) zbog bahate i neodgovorne vožnje naših građana gotovo da više ne postoji.
Kojom brzinom je vozio ministar? Gde je išao, u kakvoj pratnji i zašto? Da li je zaista udario u psa? Kakva su saznanja stručnjaka? Kakve su procene veštaka? Šta o tome javnost Srbije mora da zna?”
Početno pisamce (post) navelo je učesnike u raspravi da se razmahnu.
Nadgornjavali su se o nizu „sumnjivih” navoda iz saopštenja i izjava nadležnih, jer je nedorečenost zvaničnika to omogućavala – ali mesta se našlo i za zlobnike.
Jedan bloger B92 tako piše kako „očekuje da se na fudbalskim utakmicama zgaženo kuče nađe na navijačkim zastavama”. Drugi ismeva dolazak ruskih lekara. Pojedini učesnici ove „rasprave” povremeno se žale da ih urednik cenzuriše čim proceni da se upalo u stranački okršaj.
Od onih koji su na izvestan način seirili nad nesrećom, niko se nije požalio da je uskraćen.
Po uredniku, dakle, to je „dopušteno izražavanje slobodnog mišljenja”.
U takvoj neuređenoj, u korov i čkalj zarasloj šumi naših glasila, čitalac se sve više upliće u lijane i zamke postavljene da ga uhvate, zarobe i hrane „određenim” vestima.
Pre nego što se odgovori na pitanje ima li u Srbiji slobodnih medija, treba odgovoriti na pitanje: šta je sloboda medija?
Slobodan Stojićević
