ENVrhovni sud, Karićeve tužbe i Savet RRA – garant su da u našoj radiodifuziji neće biti dosadno, bar još neko vreme, dok se ne okončaju svi sudski sporovi na ovu temu. Predsednik Saveta RRA, Nenad Cekić, primećuje da „Kariće uvek prate neke pravne misterije“, a trenutno ga „kopka“ zašto se „oteže stečajni postupak protiv BK TV“, iako su se, smatra, za to stekli svi uslovi.
– VSS mesecima ne može da odluči o pravno unikatnom zahtevu Karićeve televizije – da se iz postupka povodom njihovog stečaja izuzmu sve sudije svih trgovinskih sudova u Srbiji! Kada se taj zahtev reši, Karićeva TV ide tamo gde joj je i mesto – u finansijski stečaj i medijsku prošlost – kaže Cekić za „Novosti“.
Insistirate na nezavisnosti RRA, a zalažete se za načelo prema kojem „presuda VSS nije nepogrešiva“, i tražite izuzeće sudije Ljubodraga Pljakića. Zar to nije pritisak na sud?
– Nije. Zahtev za izuzećem omogućava zaštitu neke od stranaka u postupku, pa stoga nema govora o pritisku na Sud. Kada smo javno prozvani, ukazali smo na nelogičnosti u presudi. Što se sudije Pljakića tiče – pre godinu dana od nas je zahtevao da se, povodom jedne od tužbi BK TV, izjasnimo u roku od petnaest dana, a onda je potpisao presudu o ukidanju našeg rešenja, jer se „nismo izjasnili u datom roku od osam dana“.
Zašto ste progledali kroz prste radiju „Glas crkve“, pa mu predajnici nisu zapečaćeni kad i ostalim stanicama, već sada „zasluge“ za to treba da pripadnu RATELU?
– „Glas crkve“, čije sedište i nije u Beogradu, ima šest ilegalnih predajnika širom Srbije. Đakon Ljuba Ranković odbija da nam dostavi dokumentaciju o stanici, tako da uopšte nije jasan njen pravni status. Đakonu Rankoviću ostavljen je kratak rok da nam objasni ko je pravni osnivač „Glasa crkve“ i jasno mu je stavljeno do znanja da bez učešća na konkursu ne može nastaviti da emituje program. U svakom slučaju „Glas crkve“ sigurno nije glasilo cele SPC. Slično je bilo i sa regionalnim konkursom u Sandžaku, kada je neurednost dokumentacije jednog učesnika rastumačena gotovo kao atak na tamošnju islamsku zajednicu. Problem je i što RATEL ne radi svoj posao. Do sada nije zatvorio ni jednu, od stotina ilegalnih stanica u Srbiji, već širi haos neovlašćeno deleći tehničke savete piratima. Beograd smo u tom smislu uredili mi, oni se čak nisu ni pojavili kada je taj težak posao valjalo raditi. Pa, neka urade i oni nešto. Od gašenja „Glasa crkve“ napravili su politički problem i javni cirkus.
Kako crkve, pripadnici nacionalnih manjina i drugi iz tzv. civilnog sektora mogu dobiti dozvole za RTV stanice?
– Opstaće u etru ako budu poštovali Zakon, i javili se na lokalni konkurs, koji je u toku.
Skoro svako selo moći će da ima lokalne RTV stanice, ali ne i Zrenjanin. zar RRA nije mogla da utiče na Plan raspodele frekvencija?
– Mi dajemo mišljenje o Planu, ali ne možemo ubrzavati RATEL, koji mesecima odugovlači sa odobravanjem novih frekvencija za Beograd, iako se to može obaviti za petnaestak dana. Isti zahtev smo uputili i za Zrenjanin, a zašto RATEL stalno nešto oteže – pitanje je za Jovana Radunovića, šefa RATEL-a.
Poštuju li emiteri, posle opomena, Zakon o oglašavanju, i hoće li se RRA odazvati pozivima da reaguje zbog govora mržnje u programima nekih emitera?
– Reklamni propisi se znatno manje krše, naročito na RTS-u, koji je prednjačio u toj vrsti prekršaja. Inače, pratimo rad svih stanica. Do sada smo zbog kršenja pravila ponašanja u predizborno vreme, ali i iz drugih razloga, opomenom kaznili pet stanica.
Ostavljate li mogućnost da su frekvencije mogle biti bolje podeljene, jer je gledanost novih televizija minimalna?
– Naš posao nije kontrola kvaliteta programa, nego primena zakona. Možemo reagovati na zakonske prekršaje i pojave, kao na jednoj televiziji, koja smatra da mesecima može emitovati program sa stepenica poslovne zgrade. Tehnički elaborat je sastavni deo dozvole, pa ako se utvrdi da je stanica dala lažne podatke, dozvola se može uskratiti odmah.
S. Remić
