ENI odmah da kažem da se apsolutno slažem sa Vasićem da je zadatak savesnog i poštenog novinarskog udruženja, a NUNS to svakako jeste, da učini sve što je u njegovoj moći kako bi na one koji kreiraju politiku uticao da se profesija očuva i zaštiti od cenzure i diktature, korupcije i prostituisanja.
Upravo u tom cilju, NUNS se i odazvao pozivu LDP-a, kao što će se odazvati i drugim pozivima ako ih bude, a nadamo se da hoće, i održavati kontakte sa svima koji učestvuju ili pretenduju da učestvuju u kreiranju medijske politike u Srbiji. Naši ciljevi su jasni: OBEZBEĐIVANJE PODRŠKE SVOJIM STAVOVIMA, A NE DAVANJE PODRŠKE BILO KOJOJ POLITIČKOJ OPCIJI. Svako ko iole prati rad NUNS-a zna sa koliko se energije i truda godinama zalažemo za obuhvatnu i izazovima vremena primerenu reformu medijskog zakonodavstva i medijske politike uopšte.
Aktuelne izmene Zakona o javnom informisanju samo su vrh ledenog brega problema sa kojima se medijska scena u Srbiji suočava (posle 5. oktobra, o suočavanjima sa nasleđem drugom prilikom). Podsetiću da to nisu prve izmene medijskih zakona usred leta, po hitnom postupku i bez javne rasprave; naprotiv, pošto se ta praksa ponavlja od leta 2004. godine reč je o obrascu. Tako je pre nekoliko meseci ista stvar učinjena sa Zakonom o radiodifuziji kada je izmenama preko noći, ali bez vidljivog otpora stručne javnosti i opozicije, parlament praktično suspendovao autonomnu volju predlagača kandidata za članove RRA čime je sebi obezbedio političku kontrolu nad ovim telom koje bi trebalo da bude nezavisno i regulatorno.
Duboko sam uverena da se takvoj praksi mora stati na put, ne samo u ovoj oblasti. Međutim, isto tako sam ubeđena da nije dovoljno to samo poželeti već se mora i ozbiljno raditi da takva antidemokratska praksa zauvek postane deo prošlosti. Radi toga neophodno je prvo postići konsenzus o novoj medijskoj politici iz koje će proisteći korenita i istovremeno konsekventna reforma medijskog zakonodavstva.
O insinuacijama da se NUNS dnevnopolitički opredeljuje neću uopšte da se bavim, pošto je NUNS i danas kao i u vreme nastanka apsolutno protiv bilo kakvih kalkulantskih savezništava. Ali nije i ne sme biti protiv razgovora. U tom smislu je na sastanku sa predstavnicima LDP-a 19. avgusta ove godine postignuta saglasnost koja se tiče samo jedne stvari: neophodnosti kreiranja nove medijske politike i neophodnosti kreiranja strategije razvoja srpske medijske scene u 21. veku. One bi – i politika i strategija – sprečile ponavljanje ekscesa kao što su letnje izmene zakona o radiodifuziji 2004, 2005, 2006. i 2009. godine, usvajanje Zakona o glavnom gradu i Zakona o lokalnoj samoupravi pred samu novu 2008. godinu, neusvajanje zakona o medijskoj koncentraciji ili preteće usvajanje Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina sa neprihvatljivim odredbama kojima se ponovo opstruira zakonima utvrđen postupak privatizacije.
Predstavnici LDP-a saglasili su se i sa svim našim primedbama na aktuelni predlog izmena i dopuna Zakona o javnom informisanju, koje su, naglašavam, više puta predstavljene javnosti i dostavljene svim relevantnim akterima kada je zakonodavna procedura u pitanju. Deo primedaba iz prvog našeg paketa (vidi na sajtu NUNS-a, www.nuns.org.yu, 15. jul) praktično je uvršćen u Vladine amandmane, ali dobar deo nije, pa smo posle njihovog usvajanja set primedaba kojima bi se taj predlog učinio prihvatljivim dostavili ponovo i javnosti i predlagačima. Napokon, sačinili smo i pravnu analizu i predlog koje bi poslaničke amandmane koji su prošli proceduru trebalo usvojiti. Taj je predlog dostavljen predlagaču, a u toku je dostavljanje svim poslaničkim grupama. Njegovim usvajanjem potpuno bi se izbacila mogućnost zabrane rada, izuzev u slučajevima koji su već predviđeni istim zakonom, a koje ni praksa ni stručna javnost nisu osporavali. Što, dabome, ne znači da u okviru reforme koja nam predstoji neće, štaviše realno je i moguće stavljanje van snage ne neke odredbe, već samog zakona o javnom informisanju, ukoliko se postigne konsenzus o tome i sačini medijski set koji će takav anahroni način regulisanja učiniti izlišnim.
I za kraj još dve bitne stvari. Prvo, odgovor na pitanje zašto nismo išli na sigurnu kartu i gromoglasnim NE na ulici i naslovnim stranama završili odmah priču, tim pre što glasno PROTIV obezbeđuje demokratski oreol a suštinski ne obavezuje? Svesno smo izabrali mukotrpniji put zato što smo uvereni da je i u Srbiji moguće demokratiju shvatiti i praktikovati kao hod kroz institucije i da se takav princip može nametnuti samo kroz delanje. Osim toga, kao zaista demokratsko udruženje nikada i ničim nismo sporili drugačije stavove i način njihovog ispoljavanja, bilo da su u pitanju članovi NUNS-a ili rukovodstva. Među njima su i naši prijatelji zamenik predsednika Suda časti Miloš Vasić i član Nadzornog odbora NUNS-a Zoran Panović, glavni urednik Danasa. Takođe, za takvo postupanje opredelio nas je nema spora, zajednički sud da medijskoj sceni u Srbiji jeste potrebno uređivanje; uređivanje, ne kontrola ili cenzura kakve smo u bliskoj prošlosti imali.
Napokon, a to je ta druga bitna stvar: činjenica da se LDP u ovom trenutku saglasio sa našim stavovima i najavio da će se kroz institucije zalagati za njihovo sprovođenje neće ni na koji način otupiti oštricu prema bilo kom potezu iste te stranke koji bi mogao makar da ukaže da su njihova zalaganja za medijske reforme bila neiskrena i politikantska. Isti princip važi i važiće za ostale aktere političke scene u Srbiji, bilo da su vlast ili opozicija.
Nadežda Gaće
Autorka je predsednica NUNS-a
