ENČesto čujemo javne ličnosti kako govore o jednakosti polova ili o ravnopravnosti polova. Istu nedoslednost možemo primetiti i u nazivima institucionalnih mehanizama, čije je uspostavljanje počelo od 2000. godine i označilo jednu od karakteristika demokratskog ustrojstva države, u čijim se nazivima podjednako koristi sintagma ravnopravnost polova kao i rodna ravnopravnost. Takođe, u državnim dokumentima se pronalazi Zakon o ravnopravnosti polova, ali i Nacionalna strategija za […] rodnu ravnopravnost. Na taj način se stiče neodgovarajući utisak da je pojam nedovoljno određen, kao i da su pojmovi ‘rod’ i ‘pol’ i njihove izvedenice sinonimi. To stvara opšti utisak da je ideja rodne ravnopravnosti u Srbiju pristigla kao nametnuto društveno pitanje kroz procese evropskih integracija i približavanja tekovinama i standardima Evropske unije.
„Rečnik rodne ravnopravnosti – 102 pojma rodne ravnopravnosti za 102 godine osvajanja ženskih ljudskih prava“ nastaje upravo iz prepoznavanja potrebe dekonstruisanja ideje o „nametnutom“ pitanju i ujedno potrebe približavanja zainteresovanoj javnosti pojmova koji su vezani za rodnu ravnopravnost. Počevši od razlučivanja pojma „pol“ (kao kategorije koja razlikuje osobe po njihovim fizičkim obeležjima) i pojma „rod“ (koji predstavlja sve ono što se osobama različitog pola pripisuje kao svojstveno a izgrađeno je kroz društvene i kulturološke obrasce koji se pojedinkama i pojedincima prenose kroz porodicu, sistem obrazovanja, institucije, tradiciju u procesu socijalizacije) autorke su se upustile u pokušaj da identifikuju pojmove koji se provlače kroz medijske i javne sadržaje, dakle sa kojima se javnost susreće, i da razotkriju njihovo značenje koje u moru informacija ostaje delom prikriveno. Smatramo da jasnoća sadržaja pojmova i njihovog značenja doprinosi efektivnoj komunikaciji i razmeni mišljenja, stavova, otklanjajući kakofoniju koju proizvodi nedosledno korišćenje pojmova čime se zamagljuje njihova suština i stvara se rizik zapadanja u stereotipno viđenje realnosti.
Drugi cilj skupa pojmova koji su autorke odabrale da predstave zainteresovanoj javnosti može se naslutiti iz samog naziva. Odabirom predstavljenih pojmova autorke su želele da podvuku dugotrajnost, kontinuitet, istrajnost i učinak ženskog pokreta u svetu i kod nas u zalaganju i osvajanju ženskih ljudskih prava.Podsećajući na zalaganja ženskog pokreta u Srbiji, manje više u kontinuitetu od 1978. godine kada je održana prva jugoslovenska feministička konferencija u Beogradu pod nazivom „Drug-ca. Drugarica žena. Žensko pitanje – Novi pristup?“, autorke su se trudile da ukažu na autentični doprinos feministkinja sa naših prostora na razvoj politike rodne ravnopravnosti u Srbiji. S druge strane, koncept rodne ravnopravnosti je obrađivan i iz dimenzije njegovog današnjeg tumačenja na osnovu dokumenata multilateralnih međunarodnih organizacija kao što su Ujedinjene nacije, Savet Evrope i Evropska unija, i prikazan onako kako se danas lobira za njegovo uvođenje u sve oblasti i politike (gender mainstreaming), kao i u sve sfere javnog i privatnog života. Duboki i čvrsti koreni tog tumačenja nalaze se u feminističkoj teoriji i u aktivizmu ženskog pokreta koji je jedan od prvih građanskih pokreta koji je zadobio globalne dimenzije.
Pojmovi vezani za rodnu ravnopravnost zadiru u različite oblasti i kroz njih se prepliću različiti nivoi političkog odlučivanja: međunarodni, regionalni, nadnacionalni, nacionalni, lokalni. Oni proizlaze iz feminističke teorijske misli, iz aktivizma ženskog pokreta i događaja koji su označavali prekretnice u procesu emancipacije žena i ukupnog društva, iz procesa institucionalizacije ženskih ljudskih prava u međunarodnom javnom pravu i međunarodnim institucijama, naposletku i iz koraka koji su činjeni u našem društvenom kontekstu pod pritiscima feminističkog pokreta u Srbiji i u procesu demokratizacije društva. Iz svih ovih razloga, autorke su dugo razmišljale na koji način da ostanu verne ideji približavanja pojmova rodne ravnopravnosti široj zainteresovanoj javnosti, a da ne zapadnu u pojednostavljivanje koje bi zanemarilo istorijske, teorijske, politčke aspekte rodne ravnopravosti. U cilju preglednosti i organizacije pojmova koje je trebalo predstaviti autorke su definisale tematske celine imajući u vidu potrebu izdvajanja i naglašavanja svakog od gorenavedenih aspekata procesa osvajanja ženskih ljudskih prava i uvođenja koncepta rodne ravnopravnosti u politike delovanja, zakonodavstva i u društvo uopšte. Tako su nastale tematske celine koje smo naslovile:
- Feminizmi,
- Međunarodni dokumenti i institucije,
- Važni datumi,
- Opšti pojmovi od značaja za rodnu ravnopravnost,
- Pojmovi nastali u artikulisanju rodne ravnopravnosti,
- Pojmovi vezani za sferu rada,
- Pojmovi vezani za diskriminaciju žena,
- Pojmovi koji se odnose na nasilje nad ženama,
- Institucionalni mehanizmi za rodnu ravnopravnost,
- Značajni događaji u nacionalnom okviru za unapređivanje položaja žena.
Naredna pitanja koja su se neminovno nametnula ticala su se forme i obima sadržaja. Najjednostavnija odluka po pitanju forme bila bi predstaviti ih po tematskim celinama, onako kako su bili koncipirani i podeljeni tokom procesa rada. Za takvu postavku autorke su već imale ideje za potencijalne naslove: „Koraci osvajanja ženskih ljudskih prava“, „Rodna ravnopravnost i feminizam – ideje i dostignuća“. Međutim, takva forma ostavljala je utisak nepreglednosti pojmovnika i neusklađenosti sa ciljem i svrhom knjige. Stoga smo se opredelile za formu rečnika, u kome se odrednice ređaju abecednim redom, što doprinosi preglednosti i jednostavnosti upotrebe, a i ostaje delom na tragu ranijih sličnih inicijativa (vidi: Bibliografija), koje su stvarane imajući u vidu drugačiju svrhu i ciljnu grupu. Rečnik je forma koja je korišćena na mnogostruke načine i u najrazličitije svrhe, ali uvek sa ciljem da se čitaocu/teljki pruže informacije o rečima i o svetu u kome ljudi žive i stvaraju. Rečnik rodne ravnopravnosti je pokušaj da se prikažu, na što sažetiji način pristupačan čitateljkama i čitaocima, osvojene stepenice rodne ravnopravnosti u svetu i kod nas, u cilju sagledavanja stanja kao osnove za dalji rad i zalaganje za osvajanje ženskih ljudskih prava.
Pitanje obima sadržaja predstavljalo je pravi izazov za autorke, što zbog ograničenja vremenskih rokova, što zbog širine i dubine pojmova koji bi potecijalno mogli i trebalo da nađu svoje mesto u ovakvom rečniku. U nepreglednom pojmovniku feminizma i rodne ravnopravnosti autorke su se pitale kako da naprave izbor i gde da se zaustave. Čak i u okviru defi nisanih celina ostajalo je otvoreno pitanje izbora i ograničenja. Izbor kvantitativnog ograničenja nametnuo se defi nisanjem rokova za predaju rukopisa: mart 2010. godine. Mart mesec 2010. godine označava 102 godinu od održavanja protesta pod sloganom „Hleb i ruže“ u Njujorku, koji simbolizuje prekretnicu u organizovanju ženskog pokreta, u manifestaciji ženske solidarnosti za zastupanje i organizovano delovanje u osvajanju ženskih ljudskih prava. Predstavljanjem 102 pojma rodne ravnopravnosti u 102. godini proslave osvajanja ženskih ljudskih prava autorke su želele da naglase važnost sećanja na one koje su pre nas napravile korake, prenele nam znanja iz generacije u generaciju i utrle put ženama koje će sutra na tim tekovinama pomerati granice dosegnutog.
