ENStrože kazne za napade na novinare, pooštrene sankcije za medije koji ne poštuju prava dece, manjina ili žrtava pojedinih događaja, ali i pouzdaniji podaci o obimu imetka medijskih gazda, samo su neke od novina koje bi mogle uskoro da se nađu u zakonima. Ove i druge promene očekuju se dogradnjom postojećeg Zakona o javnom informisanju, kao i budućim zakonom protiv monopola na tržištu medija.
Dragan Janjić, pomoćnik ministra kulture zadužen za medijsku sferu, kaže da je upravo završena radna verzija „zakona o nedozvoljenom objedinjavanju i javnosti vlasništva javnih glasila”, kako se zvanično zove budući propis o nedozvoljenoj medijskoj koncentraciji. Konkretna rešenja nisu poznata, a Janjić navodi da ne može da ih komentariše dok se o njima ne izjasni Ministarstvo kulture. Ono što se sigurno zna jeste da je predviđeno uvođenje medijskog registra. Na taj način će se u Srbiji konačno znati ko su pravi vlasnici pojedinih medija, ali i koliko tačno ima glasila na tržištu.
UNS i Sindikat novinara Srbije pre tri godine su dostavili vladi, Ministarstvu kulture, poslaničkim grupama i drugima predlog da se medijski registar uvede u zakon.
– Suština nije u pukoj evidenciji listova, već bi registar bio jedan od načina kontrole i pokazao ko su stvarni vlasnici medija i da li u pojedinim slučajevima postoji nedozvoljena medijska koncentracija – objašnjava Nino Brajović, predsednik UNS-a. Ministarstvo kulture od prošle jeseni najavljuje poseban antimonopolski zakon protiv nedozvoljene medijske koncentracije, pre svega u štampanim medijima, jer u sferi elektronskih pitanje monopola regulisao je Zakon o radiodifuziji.
Bez sumnje, jedno od najinteresantnijih pitanja jeste i koji procenat medijskog imetka je granica preko koje vlasnik postaje monopolista. Svojevremeno su UNS i novinarski sindikat predlagali da se vlasništvo osnivača ili grupe preduzetnika ograniči „do 40 odsto prodatog tiraža dnevnih i nedeljnih listova u Srbiji”. Objašnjavali su da je po evropskim standardima to prihvaćena granična vrednost iznad koje vlasnik stiče dominantan položaj u medijskoj sferi. Da li na domaćem medijskom tržištu monopolisti već postoje može samo da se nagađa, jer i samo merilo – podaci o tiražu listova takođe su nepoznati, a ne postoji ni zakonska obaveza da se takve brojke objavljuju.
– Pet godina posle usvajanja zakona o javnom informisanju postoje i pozitivna i negativna iskustva u njegovoj primeni, a Ministarstvo kulture uskoro će formirati stručni tim koji će se pozabaviti izmenama zakona. Tim sastavljen od eksperata, predstavnika medijske industrije, medijskih asocijacija, novinarskih udruženja proceniće šta treba menjati u zakonu. Jedna od ideja je da se preciznije definišu delovi zakona koji se tiču zaštite prava manjina, dece, žrtava, dakle onih čija se prava u našim medijima često na prilično ružan način krše. Sadašnje zakonske mogućnosti da se takve stvari sankcionišu svode se na podnošenje prekršajne prijave. Ministarstvo je do sada podnelo nekoliko prijava i još nijedna nije procesuirana – kaže Dragan Janjić.
Nezadovoljstvo zbog samoproglašene nezavisnosti Kosova pojedinci su tokom nedavnih protesta iskaljivali i na novinarima koji su izveštavali sa takvih skupova. Statistika novinarskih udruženja pokazuje da se u poslednjih pet godina u proseku beleži godišnje nešto više od 20 takvih napada i ozbiljnih pretnji. Međutim, u 2008. prosečna godišnja „kvota” ispunjena je već u januaru i februaru. Zbog učestalosti, strukovne asocijacije smatraju da bi takve slučajeve trebalo kvalifikovati kao napade na službena lica.
– Tražimo da se napadi na novinare izmenama Zakona o javnom informisanju strože sankcionišu nego do sada, jer novinari izloženi napadima pri obavljanju posla sada ne uživaju nikakvu posebnu zaštitu. Ne vidimo zašto je bavljenje novinarskim poslom manje u javnom interesu od, recimo, bavljenja političkim poslom. Zar je manji interes javnosti da sazna informacije koje treba da pribavi novinar, a pri tom dobije i batine – kaže Brajović i navodi brojne primere prebijanja, fizičkih napada i pretnji kojima su novinari izloženi na poslu.
– U onoj meri u kojoj to bude pravno moguće zakon će se predvideti i bolju zaštitu novinara. Takvu vrstu zaštite, koliko mi je poznato, trebalo bi da obezbede drugi, a ne isključivo Zakon o javnom informisanju. Postoje primedbe na formulaciju novinara kao službenih lica. Da li će takav predlog biti usvojen zavisi i od drugih, a ne samo novinarskih udruženja. Ako sa zakonskog stanovišta ne bude smetnji da se napad na novinara tretira kao napad na službeno lice, ministarstvo će to podržati – kaže Janjić.
Marija Petrić
