ENZbog toga je neophodno hitno usvojiti zakone o zaštiti podataka o ličnosti i državnoj tajni, što bi omogućilo klasifikaciju podataka i efikasnu primenu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, zaključak je sa jučerašnje konfrencije u Beogradu povodom objavljivanja publikacije „Analiza zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja sa istraživanjem o primeni zakona u praksi“ Američkog udruženja pravnika ABA/CEELI.
– Činjenica da postoji veliki broj zakonskih i podzakonskih akata koji se odnose na državnu tajnu (400), otvara prostor za samovolju, pravnu nesigurnost, zloupotrebe i prikrivanje interesa pojedinaca i grupa – rekao je poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić. On je podsetio da Zakon o zaštiti podataka o ličnosti u vreme kada je usvojen 1998. nije bio loš, ali da od tada nije pretrpeo nikakve promene u skladu sa demokratskim standardima, kao i da nisu uspostavljeni mehanizmi koji bi garantovali njegovu primenu.
Programski direktor NVO Transparentnost Srbija Nemanja Nenadić ocenio je da se Zakon o dostupnosti informacijama pokazao kao jedan od najdelotvornijih u antikorupcijskoj borbi. On je istakao da bi sa oprezom trebalo prihvatiti svaku najavu promene tog Zakona zarad eventualnih poboljšanja, „jer političari svaku priliku koriste da suze prava koja propisi nude“.
– Poverenik je u dva godišnja izveštaja ukazao na istovetne probleme sa kojima je suočen u radu, a Skupština Srbije još nije ništa učinila kako bi se Zakon poboljšao i nedostaci ispravili – zaključio je Nenadić.
S. S.
