ENNezavisno udruženje novinara Srbije pokrenuće pred nadležnim državnim i pravosudnim organima postupak rehabilitacije novinara Zorana Lukovića, Srđana Jankovića i Slavka Ćuruvije, koji su marta 1999. godine osuđeni na po pet meseci zatvora, saopštio je NUNS. Luković, Janković i Ćuruvija osuđeni su 8. marta 1999. godine po tužbi Milovana Bojića, potpredsednika Vlade Srbije i direktora Instituta za kardiovaskularne bolesti Dedinje, zbog teksta objavljenog 5. decembra 1998. u Dnevnom telegrafu u kojem se Bojić indirektno dovodi u vezu sa ubistvom Aleksandra Popovića, lekara u toj zdravstvenoj ustanovi. Vlasnik i novinari Dnevnog telegrafa osuđeni su zbog teksta pod naslovom „Ubijeni kritikovao Milovana Bojića”.
„Nekoliko dana kasnije Bojić je podneo tužbu prema Krivičnom zakonu, član 218, o širenju lažnih vesti. Dan pre toga policija je uhapsila osumnjičenog za ubistvo doktora Popovića, navodeći da je reč o zločinu iz strasti. Presuda trojici novinara postala je pravosnažna naredne godine tokom bombardovanja, a Slavko Ćuruvija ubijen je 11. aprila 1999. godine”, podseća NUNS.
Zoran Luković, sada zaposlen u Informativnoj službi Galenike, do 21. oktobra 2000. nepuna tri meseca bio je „štićenik” Kazneno-popravnog zavoda Padinska skela, gde je dospeo u sumrak Miloševićevog režima, nameravajući da produži vozačku dozvolu. Kaže za e-novine da mu je „neprijatno što se pokreće postupak za rehabilitaciju, a da još nisu izvedene pred sud Slavkove ubice,”, te da se neprijatno oseća i kada ga neko pita zašto i sam nije pokrenuo postupak za rehabilitaciju.
„Naša presuda koju je izrekao sudija Krsto Bobot bila je uvod u ubistvo Slavka Ćuruvije; to je bila kriminalizacija ‘Dnevnog telegrafa’ i priprema za kasniju likvidaciju. Krsto Bobot je ekspresno, za jedan dan, završio suđenje, iako je pre toga četiri godine razvlačio predmet u kojem Vesna Pešić tuži policiju za prebijanje na Brankovom mostu. Žurilo se režimu da najavi ono što će se desiti Slavku, o tome govori činjenica da se Veće Okružnog suda u vreme bombardovanja, kada su se radili samo vojni predmeti, sakupilo samo da potvrdi našu presudu”, kaže za e-novine Zoran Luković.
Naš sagovornik ističe da nije tražio pomilovanje od Milana Milutinovića, tadašnjeg predsednika Srbije, već ga je Milutinović pomilovao na zahtev tadašnjeg ministra pravde Dragoljuba Jankovića.
„Počelo je sve plenidbom imovine ‘Dnevnog telegrafa’, a preko suđenja je došlo do ubistva. U našem tekstu nije bilo ničeg spornog, a tužio nas je Milovan Bojić, direktor KBC Dedinje. To je bio politički proces, jer pre toga ništa nije davalo rezultate, čak ni plenidba imovine DT-a. Išli su na kriminalizaciju DT-a Slavka i nas. Prema Zakonu, direktor Milovan Bojić nije mogao da bude zaštićeno lice da bi DT bio gonjen po službenoj dužnosti. A druga besmislica je bila da u presudi Krste Bobota stoji da u tekstu ne postoje inkriminisane stvari, ali ‘da se može zaključiti da to može naneti štetu ugledu Milovanu Bojiću’. Suđenje je moglo da se održi po privatnoj tužbi, ali je tužbu preuzeo državni tužilac”, kaže Zoran Luković.
Srđan Janković, dopisnik Slobodne Evrope i RTV B92, koji živi u Podgorici od izricanja presude, konstatuje u razgovoru za e-novine da je uoči NATO bombardovanja bilo besmisleno ići u zatvor.
„Ni društvo ni ja ne bismo izvukli nikakvu korist od toga što bih ja bio u zatvoru i zato sam otišao u Crnu Goru. Nije postojala nikakva krivica koja je izrečena Slavku Ćuruviji, a usput i nama. Ona je jedan o ključnih dokaza o tome šta je bilo pravosuđe tada, šta su bile državne institucije. Dokaz da je to bila organizovana zločinačka grupa koja je imala pipke svuda i da niko nije želeo da pogleda u zakonske odredbe, jer, meta je bio Slavko Ćuruvija. Za njegovo uklanjanje korišćeni su policija, sudstvo i saradnici državne bezbednosti. A najvažniji su bili mediji – trebalo je da oni opravdaju čitavu tu zločinačku priču”, kaže Janković.
Sagovornik e-novina ističe da je policija obilazila njegove roditelje do 2002. „Tražili su me kod njih, iako su svi znali gde sam i da radim za elektronske medije”, kaže Janković. To maltretiranje je naprasno prestalo 2002. Inicijativa NUNS logična je sa aspekta krajnje pravde”, kaže Janković.
Odluku da traži rehabilitaciju Lukovića, Jankovića i Ćuruvije Izvršni odbor NUNS-a doneo je, na predlog više članova Udruženja, na sednici održanoj 24. aprila u Novom Pazaru.
„Izvršni odbor NUNS-a smatra, kao i u vreme izricanja presude, da nije bilo elemenata za krivično gonjenje trojice novinara. Shodno tome abolicija kao čin milosrđa jednog od najviših službenika režima Slobodana Miloševića ne sme ostati jedini osnov Lukovićevog oslobađanja, jer ona u suštini ne poništava optužbu i presudu, tim pre što milosrđe nije obuhvatilo Ćuruviju i Jankovića. Pravosuđe Srbije imalo je punu deceniju da ispravi nepravdu koju su njihovi prethodnici naneli trojici novinara ali očigledno da je za državu taj slučaj stavljen ad acta bez obzira na stradanja naših kolega”, zaključuje se u saopštenju NUNS-a.
Bojan Tončić
