ENNeki medijski stručnjaci predviđali su kraj televiziji s naglim širenjem Interneta, ali pojavom digitalne tehnologije desilo se upravo suprotno. Prodor digitalne TV gotovo je nezaustavljiv. U junu je Međunarodna unija za telekomunikaciju (ITU) održala konferenciju u Ženevi na kojoj je donet novi plan o razvoju. Tim povodom razgovarali smo sa Draganom Ćurčić, državnim sekretarom u Ministarstvu za kapitalne investicije, koja je učestvovala u radu ovog skupa, u svojstvu šefa srpske delegacije.
• Da bi se frekvencijski spektar što bolje iskoristio, na Samitu medijskih lidera 2004. najavljena je revizija Evropskog sporazuma o radio-difuziji iz Stokholma (1961). Da li je do toga došlo?
– Da, s tim što je istovremeno izvršena revizija i Afričkog sporazuma (Ženeva 1989). Posle 140 godina članstva u ITU, Republika Srbija je kao nezavisna zemlja 16. juna potpisala prvi međunarodni ugovor i izrazila spremnost da nastavi dalji rad u duhu osnovnih principa ove ugledne organizacije.
• Kakav je digitalni plan za DVB-T i T-DAB zemaljsku radio-difuziju?
– Planovi usvojeni na pomenutoj konferenciji odnose se na zemaljsku digitalnu zvučnu radio-difuziju (radio T-DAB) i zemaljsku digitalnu televiziju (DVB-T) u trećem opsegu (VHF) i na zemaljsku digitalnu televiziju (DVB-T) u četvrtom i petom opsegu (UHF).
Proces izrade plana bio je izuzetno tehnički složen, uz poseban izazov da se pronađe mogućnost zajedničkog rada analogne i digitalne radio-difuzije, bez međusobnog ometanja, u prelaznom periodu.
Usvojeni digitalni plan omogućava veći broj programa po kanalu uz bolji kvalitet signala. U pogledu ostvarenih rezultata, Republika Srbija može biti sasvim zadovoljna, iako pre početka nije bilo mesta velikom optimizmu.
• Dakle, nacionalnu televiziju, ali i sve druge TV kuće, pa i državu, čeka digitalizacija. Kakvu strategiju Ministarstvo priprema?
– Imajući u vidu da se u Republici Srbiji već emituje (eksperimentalno) digitalna TV, može se reći da smo mi već počeli program konkretne pripreme na uvođenju zemaljske digitalne radio-difuzije. Trebalo bi za naredne tri faze predvideti dovršavanje, odnosno kompletiranje tog programa uz učešće i drugih subjekata na radiodifuznoj sceni, obavljanje određenih eksperimenata i konačno donošenje nacionalnog plana – programa prelaska na digitalno emitovanje. Posebno treba razmotriti mogućnosti za uključenje domaće industrije u proizvodnju opreme namenjene prenosu, emitovanju i prijemu signala.
• Prelazak sa analognog na digitalni sistem emitovanja iziskuje i postepenu promenu svih radio i TV aparata u domaćinstvu?
– Pitanje prelaska sa analogne na digitalnu radio-difuziju jeste izuzetno značajno. Što se tiče digitalne TV, tu neće biti neophodno kupovati nove TV prijemnike, nego samo male dodatne uređaje, adaptere (set-top boks), čija cena je već danas, u nekim zemljama, ispod 50 evra. Za radio će biti neophodno nabaviti nove T-DAB prijemnike, kao i za DRM.
• Na vašoj listi prioriteta je i obnova razrušenog nacionalnog radiodifuznog sistema u bombardovanju NATO-a 1999…
– Čine se značajni napori da se obnove, odnosno izgrade neophodni, pre svega, emisioni kapaciteti. Pri tom, pojam „obnova” ne znači vraćanje na stanje pre razaranja, već znači izgradnju novih sistema (mreža) predajnika i veza baziranih na najnovijim tehničko-tehnoloških rešenjima i sa visokim stepenom racionalizacije, ali i sa mogućnošću emitovanja analognih signala.
Da bi se obezbedila potrebna sredstva za obnovu i izgradnju razorenih sistema, jer su dimenzije razaranja u nivou prirodnih katastrofa, trebalo bi doneti zakon kojim će se definisati formiranje odgovarajućeg fonda.
• Evropska komisija zahteva da se ubrza proces digitalizacije i predložila je 2012. kao krajnji rok za isključivanje analognog procesa u zemljama članicama EU. Da li Srbija može da uđe u trku sa ostalim zemljama u okruženju?
– Da, to je bio početni predlog, usaglašen u okviru mnogih zemalja Evrope, ali je na samoj konferenciji usvojeno da prelazni period bude do 2015. godine, kao neka vrsta kompromisa jer je bilo predloga na prvom zasedanju i do 2038. Treba imati u vidu da to nije rok kada treba prestati sa emitovanjem analogne radio-difuzije, nego rok do kada će se štititi analogna radio-difuzija, odnosno do kada neće biti ograničena u pogledu ometanja digitalne radio-difuzije. Takođe, ostavljena je mogućnost da zemlje koje su se na Konferenciji tako izjasnile u trećem opsegu (VHF) imaju prelazni period do 2020. godine. Mišljenja sam da ovi i ovakvi pristupi omogućavaju Srbiji da drži korak sa ostalim zemljama u okruženju, bez negativnih posledica po nas, rekla je Dragana Đurčić.
