ENBEOGRAD – Naplata televizijske pretplate pravnim licima u Srbiji praćena je mnogim problemima koji proističu iz nepreciznosti Zakona o radiodifuziji. U RTS-u napominju da službi RTV pretplate stižu pritužbe iz firmi koje se uglavnom odnose na broj TV prijemnika koji poseduju. Druga grupa primedaba uglavnom se odnosi na podatke o pravnim licima koji su dobijeni od Službe za bonitet Narodne banke Srbije na osnovu kojih je napravljena i lista potrošača.
Pošto je u bazi podataka, kako ističu u RTS-u, oko 53.000 pravnih lica, a podaci o firmama na osnovu kojih su izdavani računi zapravo načinjeni po završnom računu za 2004. godinu, došlo je u međuvremenu do mnogih izmena, što pričinjava probleme i pretplatnicima i državnoj televiziji. Redakciji Glasa obraćali su se ljudi iz firmi sa tvrdnjom da imaju manji broj TV prijemnika i manji broj zaposlenih nego što je prikazano. U RTS-u ističu da su zbog svega ovoga i tražili izmene Zakona o radiodifuziji, naročito u delu koji se odnosi na plaćanje TV pretplate na svakih 20 zaposlenih koji su u stanju da gledaju TV program.
Kako su za Glas juče potvrdili nadležni iz nacionalne televizije, služba RTV pretplate uredno odgovara na pritužbe pristigle od pravnih lica. Ali, ni u RTS-u juče nisu mogli da nam odgovore da li pravna lica posle odgovora na pritužbu, ukoliko su nezadovoljna, mogu da se obrate nekom drugostepenom organu. Izgleda da još nije potpuno jasno koji bi to organ mogao da bude i u kom roku i kome bi nezadovoljni mogli nekome da se obrate. To ukazuje da zakonodavac nije na pravi način pripremio operacionalizaciju i primenu propisa na terenu dodatnim aktima i uputstvima.
Iako je zakonom predviđen način odjave i prijave TV prijemnika i sankcije koje slede, nejasno je da li će građani imati pravo da se žale sudu ili nekom drugom organu ukoliko budu želeli da zaštite neka svoja prava. Ako po pravnoj logici RTS jeste taj prvostepeni organ, postavlja se pitanje ko bi odlučivao po žalbi.
Profesor Zoran Ivošević, inače stručnjak za upravno pravo, objasnio je za Glas da bi, bez obzira na nejasnoće prema Zakonu o opštem upravnom postupku, RTS kao nosilac javnih ovlašćenja u ovoj oblasti trebalo da bude taj kome će se građani žaliti. Ali, objašnjava Ivošević, morala bi da postoji dvostepenost pa bi, ukoliko bi građani bili nezadovoljni odlukom RTS po njihovom prigovoru, morali imati pravo da se nekome obrate. Taj neko bi moglo biti i Ministarstvo kulture, odnosno Direkcija za informisanje.
Ono što je za sada nesporno jeste da je članom 81 stav 9 predviđeno da, u slučaju otuđenjenja TV prijemnika, raniji vlasnik ima obavezu da plaća TV pretplatu za vreme dok taj prijemnik ne odjavi uz izjavu kome ga je prodao ili ustupio i da ne poseduje još jedan televizor. Na isti način se izvodi i prijavljivanje i odjava TV prijemnika. Neke firme su već prijavile broj prijemnika uz pritužbe. Kazna za neprijavljivanje ili gledanje odjavljenog prijemnika je novčana, a iznos je jednak godišnjoj TV pretplati. Prijava ili odjava se može obaviti putem pisma na adresu RTV pretplata, Kneza Višeslava 88.
