ENŠTRPCE – Šar-planina, lepotica Šara, u čijem se podnožju nalazi Brezovica, jedan od najlepših zimskih centara u Srbiji, sve do prvih letnjih meseci beli se od snežnog pokrivača. Vidi se izdaleka, odmah čim se iz Prištine krene put Kačanika i Uroševca. Ranije pokazujući put turistima prema poznatom ski-centru, sada pokazuje put prema još jednom „ostrvu“ na kome na Kosovu žive Srbi.
Najopasnije mesto na prilazu svakoj srpskoj zajednici na Kosmetu obično je najbliže selo koje nastanjuju Albanci, koji tačno znaju kretanje svojih komšija Srba. U opštini Štrpce, u kojoj je na obroncima Šare opstalo oko 11.000 Srba, crna tačka je selo Banja, kod koga je na nepreglednim krivinama puta koji vijuga kroz nenastanjene i šumovite predele bilo najviše napada.
Kada se prođe Banja, dolazi Drajkovce, mešovito selo, ulazi se u Štrpce, planinsku varošicu koja se nalazi u tako idiličnom okruženju da sve opasnosti, koje su ovde deo svakodnevice, izgledaju potpuno nestvarno. Ali samo za posetioce a ne i meštane. Jer, oni i te kako svakodnevno žive sa tim da im je sloboda kretanja ograničena na 20 kilometara u prečniku, da ih put s jedne strane vodi u Uroševac, s druge strane u Prizren, i da 20 kilometara slobode sa svih strana okružuje stotinak kilometara straha do bilo koje tačke administrativne linije i bilo kakve veze sa ostatkom Srbije.
Sa ovog dela Kosmeta gotovo da nema nikakvih vesti zato što, između ostalog, ni jedna jedina medijska kuća iz Beograda nije našla za shodno da angažuje nekog dopisnika odavde. Novinari lokalne RTV Herc uspevaju da „pokriju“ celodnevni program ove srpske zajednice, a da ne preuzimaju tuđe programe. Oebs, koji ima kancelariju u Štrpcu, pomogao je obuku novinara, kao i nabavkom dela produkcijske opreme.
– U RTV Herc radi 15 novinara, od kojih dva Albanca i dva Roma. Ne dobijamo pratnju kada idemo na događaje. Bezbednost je malo poboljšana ali je daleko od dobrog. Najveći je problem kada iz Štrpca treba izaći. Recimo, kada smo 11. aprila krenuli za Bondstil, kod mesta Doganović zaustavila nas je patrola Kosovske policijske službe, pretresla nam automobil i uzela dokumenta koja, navodno, nisu bila u redu. Odveli su nas u Kačanik, gde su nas držali tri sata u policijskoj stanici u kojoj nije bilo nijednog policajca Srbina niti internacionalca. Oduzeli su nam vozilo i vratili su nas svojim kolima do Štrpca. Posle pet dana, vratili su nam i vozilo, ali uvek postoji strah da to maltretiranje može i drugačije da se završi – priča Bojan Mladenović, direktor, glavni i odgovorni urednik RTV Herc.
Svaki deseti stanovnik ove opštine je „raseljeno lice“. U privatnom smeštaju, kao i u kolektivnim centrima „Junior“ i „Lahor“, smešteno je 1.000 osoba. Najviše je ljudi iz Uroševca i Prizrena, zatim iz Prištine, Kačanika i Gnjilana.
– Sa poslednjom grupom, izašli smo 17. juna 1999. godine iz Uroševca. Tamo nam je ostao stan i kuća i imanje u obližnjem selu. Ovde ništa nemamo, plaćamo privatan stan, nema od čega da se živi, ne znamo šta će biti sa nama. Da se vratim u Uroševac, nema nikakve šanse. Ne bi smela nigde da izađem, ništa da kupim. Niko ne bi smeo tamo da prenoći – kaže Srpka Stanković, koja u Štrpcu podstanarski živi sa suprugom Čedomirom, sinom Srećkom, snajom Bojanom i malom Anastazijom.
U opštini Štrpce živi i oko 4.000 Albanaca, koji su u opštinskoj upravi zastupljeni sa 40 odsto. Na zahtev Unmika Štrpce je prva opština na Kosovu i Metohiji gde je zaživeo povratak raseljenih Albanaca, i to u selima Popovce, Viča i Donja Bitinja. U hotelu „Narcis“ otvorena je i kancelarija Ministarstva za povratak i zajednice, koju finansira Unmik, a preko koje treba da se organizuje povratak Srba na ove prostore.
Slađana Majdak
