ENPredlog novog zakona o informisanju koji predviđa milionske kazne za medije i koji je po mišljenju mnogih gori i od Šešeljevog zakona iz 1998. godine, najverovatnije neće biti usvojen u ovakvom obliku jer su predstavnici medija, stručna javnost, ali i većina stranaka protiv njega.
Ljiljana Smajlović, predsednica UNS-a, kaže da joj se ne dopadaju hitnost i tajnovitost kojim se Vlada poslužila kada je izglasala drakonske kaznene mere za medije.
– Tačno je da se UNS godinama zalaže za veću transparentnost vlasništva u medijima, zbog čega podržavamo uvođenje javnog registra izdavača. Slažemo se i da postoji potreba za uređenjem medijske sfere, ali smo uznemireni što su predviđene mere koje otvaraju mogućnost brzog gašenja kažnjenih medija – smatra Smajlovićeva.
Vuk: Gori je i od Šešelja
Ona dodaje da ovako ozbiljni zahvati u medijskoj sferi zahtevaju krajnji oprez.
– Brine me što se za drakonskim merama poseže u času kada je u vladajućoj koaliciji postignuta trenutna politička volja za obračun sa izdavačem koji joj najviše smeta. Nama u UNS-u takođe smeta kada pojedini tabloidi, poput „Kurira“, krše profesionalne standarde. Ali, zakone ne treba praviti za jednog vlasnika, jer drugačija politička volja, u promenjenim okolnostima, može otvoriti put gušenju slobode štampe – napominje ona.
I Dragan Kojadinović, bivši ministar kulture i informisanja, ističe da je jasno da neke odredbe zakona sa kojima je upoznat „praktično zadiru u slobodu štampe“. On kaže da je u vreme kada je on bio na čelu ministarstva tadašnji predlog zakona oštro kritikovao OEBS.
– Baš me zanima kakav će stav sada da zauzme OEBS, jer smo obavezni da sve zakone dovedemo u sklad sa evropskim. Ako neka rešenja nisu mogla da prođu pre nekoliko godina, kako će da prođu sada – govori Kojadinović.
Vuk Drašković, predsednik SPO-a, smatra da je predlog novog zakona „po svemu“ restriktivniji od onog iz 1998. godine. Zakon je pun nelogičnosti, što pokazuje da se oni koji su te izmene pisali „nisu vodili nikakvim opštim načelom, nego pojedinačnom metom“.
– Neverovatno je da se po tim izmenama gase pisani mediji ako su tri meseca u toku godine bili u blokadi. A šta ćemo sa elektronskim? O njima se ne govori. U državi čija je kompletna privreda u blokadi, sablja se poteže samo na pisane medije. I to na one koji nisu po volji autora tih izmena. To nije politika koju smeju da podrže Vlada i Skupština. Nama je potreban moderan i demokratski zakon o informisanju i možemo ga doneti lako. Potrebno je samo da konsultujemo iskustva SAD, Velike Britanije, Italije, Švedske. Nov zakon trebalo bi da bude utemeljen na principu da su mediji apsolutno slobodni, ali u slučaju zloupotrebe te slobode i odgovorni sudu, a ne ni Vladi, ni Skupštini, niti bilo kom ministru – kaže Drašković.
Ivanji: Vladavina prava
On se nada da zakon neće biti usvojen ili „bar ne u ovom obliku“. Na pitanje zašto je predstavnik njegove stranke, ministar za dijasporu Srđan Srećković glasao za ovaj zakon, Drašković odgovara da je on to učinio zbog solidarnosti sa koalicionim partnerom, DS-om.
– Srećković se našao u velikoj muci. Bio je protiv, zbog solidarnosti je glasao za. Sa predlogom zakona upoznat na samoj sednici Vlade, jer je sve rađeno u tajnosti – navodi Drašković.
S druge strane, Željko Ivanji, funkcioner G17 Plus, kaže da je poređenje izmena zakona koje je predložila Vlada sa onim zakonom koji je donet 1998. godine u najmanju ruku neprimereno.
– Taj zakon je značio gašenje medija koji su promovisali civilizacijske vrednosti: slobodu govora, demokratiju, vladavinu prava… A novi zakon je pre svega usmeren na gašenje medija koji promovišu anticivilizacijske vrednosti, koji objavljuju opscene slike, odsečene glave, stavljaju incest u naslov, sliku deteta koje je izvršilo samoubistvo… To, naravno, ne znači da novinari neće moći da iznose svoje komentare ili da objavljuju karikature. Ali, ne može se slagati i reći za nekog da je lopov bez ikakvog argumenta – kaže Ivanji.
On se ne slaže da bi odredbe zakona o depozitu od 50.000 evra opteretile izdavače, jer se „radi o sumi koja je neophodna za pokretanje medija“.
– Jasno je svima ko objavljuje kakve informacije. Vaš list nikada nije objavio naslov tipa „otac silovao ćerku“ – zaključuje Ivanji.
Ekipa Pressa
