ENKao što su mnogi građani mogli da vide, poster je komponovan od tri fotografije od kojih je za potrebe ovog teksta dovoljna samo ona na kojoj su intrigantne dve pojedinosti: prva se odnosi na sredovečnog čoveka, očigledno zaljubljenika u lik i (zlo)delo đenerala Mladića, koji drži veliki portret svog idola; druga, na toj istoj fotografiji (snimak je verovatno načinjen na generalnoj probi oficirske parade) ovekovečen je jedan podoficir Vojske Srbije, inače pripadnik Vojne policije, u trenutku salutiranja Ratku Mladiću kad je on, obezbeđujući paradnu kolonu vojnih akademaca, prolazio pored portreta što ga je držao Mladićev obožavalac.
Pažnju bismo u ovoj prilici tek nakratko i ovlašno da zadržimo na dvojici markiranih aktera ove (ne)zgode i na zvaničnim reakcijama vlasti u Beogradu.
Dakle, aktuelna vlast je reagovala munjevito (iz čega bi se dalo zaključiti da je u velikom, naročito vremenskom škripcu) na dva koloseka: njeni činovnici su inicirali krivični postupak protiv redakcije glasila u kojem je objavljen poster (što je izvan opsega ovog teksta), s druge strane Ministarstvo odbrane se oglasilo saopštenjem. Pa je (osim ostalog) navedeno od kada je podoficir Ž. S. (Ako nije reč o maloletniku, nejasno je zašto nije navedno puno ime i prezime!) zaposlen u Vojsci; pa da je bio „angažovan u obezbeđenju defilea“ (Kakva ironija!); da je inkarnaciji Ratka Mladića „salutirao samoinicijativno“ (Kao da je trebalo da očekujemo javnu naredbu njegovih pretpostavljenih da salutira!); da je „objavljivanje sporne fotografije besramni pokušaj manipulacije studentima Vojne akademije, Vojskom i građanima“. I tako redom. Osim toga, u nekim zvaničnim krugovima štampanje postera o kojem je reč kvalifikovano je kao „skandal i provokacija“.
Premda se reakcije države mogu razumeti, argumentacija joj je na staklenim nogama. Pre svega, teško je poverovati da su čovek koji drži Mladićevu fotografiju i podoficir koji salutira „slobodni strelci“ i da su sve radili na svoju ruku. Pre će biti da oni i danas imaju široku moralnu, političku i logističku podršku. (Osim ostalog, i zbog toga naša vlast još i danas tapka u mestu u lociranju haških optuženika.) Štaviše, ako je suditi po izjavama nekih političara, nije isključeno da su oni svoj program na paradi izvodili uz blagoslov vlasti. Najposle, ako su svi drugi iz nomenklature iznenađeni posterom i salutiranjem na paradi, tolikim obaveštajnim službama to jednostavno nije moglo da izmakne kontroli!
U tom je smislu naročito indikativan podoficir Ž. S. Niti je od juče, niti je regrutovan u običnu vojnu jedinicu, što će reći da je pre nego što je stao u stroj Vojne policije morao proći rigorozne testove i provere. Vojne su službe bezbednosti jednostavno morale znati za njegovu naklonost generalu Mladiću. Uprkos tome, poverena mu je delikatna uloga – obezbeđenja oficirskog defilea. Na temelju tih činjenica može se postaviti zabrinjavajuće pitanje: koliko još u Vojsci Srbije ima oficira i podoficira koji bi, poput vodnika prve klase Ž.S., rado salutirali generalu Mladiću?! I tu ne pomaže mnogo ona rečenica iz saopštenja kako Ministarstvo odbrane čini sve iz svoje nadležnosti da se optuženici nađu onde gde im je mesto.
Posmatrano s globalne osmatračnice, štampanje ovog postera je prevashodno posledica, odnosno sublimirani izraz politike vrhovne vlasti u Beogradu koja je sve doskora ignorisala Tribunal u Hagu. I k tome još: to je u znatnoj meri i rezultanta donedavne civilne i vojne propagande koje su Ratka Mladića i njegovu sabraću u zločinu izdigli na pijedestal nacionalnih junaka. I sada ceh treba da plati nesmotreni podoficir koji se malo zaboravio i salutirao đeneralu, valjda u nevreme, šta li.
I nešto o manipulaciji. Ko manipuliše Vojskom? Niko nije (niti je mogao) da tako surovo manipuliše Vojskom u potonjih petnaestak godina kao što su je (zlo)upotrebljavale garniture aktuelne vlasti u Srbiji. Vojislav Koštunica je implantirao Kosovo i u „srca i duše“ mladih oficira (iako se svaki Srbin „rađa i umire“ s Kosovom u srcu!), i to baš na najvažnijoj svečanosti u njihovoj profesionalnoj karijeri. Uostalom, ne samo da je premijerova beseda na promociji kadeta u potporučničke činove bila u funkciji unutrašnje politike, nego je cela parada pulsirala u tom ritmu.
Više je nego belodano da politička i intelektualna elita Srbije nisu spremne da se sučele s bliskom prošloću, niti su sposobne da rekonstruišu kauzalni lanac zla i nesreće koji su se razigravali na ovim prostorima. Zbog toga će se u Srbiji i nadalje, više ili manje otvoreno, salutirati Ratku Mladiću. Svejedno na kojoj paradi.
Stipe Sikavica
