ENDragan Kojadinović, odlazeći ministar za kulturu i informisanje, kaže da je kada je pre tri godine došao na ovu poziciju imao motiv više da se dokaže jer su ga mnogi dočekali na krv i nož pošto nije bio afirmisan kao radnik u oblasti kulture.
Vaš mandat se završava. Čime ste od onog što ste uradili tokom mandata najzadovoljniji?
– Budući da sam na mesto ministra došao iz novinarstva, nastojao sam da ministarstvo bude operativnije. Zato sam i postavio menadžerski princip rada, što podrazumeva bolju organizaciju, efikasniji rad i brz odgovorima onima koji su naši korisnici. Mislim da smo uspeli u tome. Možda je to najuočljivije na polju filmske industrije – uspeli smo da obezbedimo i dodatna sredstva i snimljeno je skoro 60 igranih i dokumentarnih filmova. Veoma sam zadovoljan što je oko 20 mladih ljudi dobilo priliku da snimi svoj debitantski film. Ko zna koliko je nekih novih Kusturica ostalo bez te mogućnosti.
Čime niste zadovoljni?
– Ono čime nisam zadovoljan, nije zavisilo od nas. Najmanje uspeha smo imali u donošenju nove zakonske regulative u oblasti kulture, ali tu krivica nije naša. Nekoliko nacrta zakona nije naišlo na podršku nekih drugih ministarstava. S druge strane, u medijskoj oblasti imamo nove zakone, imamo izmene i dopune zakona… Nažalost, nije promenjena i svest ljudi. Došlo je neko novo vreme i u kulturu moraju da se uvedu pravi tržišni principi.
Kako ste zadovoljni dosadašnjim tokom privatizacije medija?
– Ako govorimo o formalno-pravnom aspektu, a ministarstvo je nadležno da gleda da li se poštuje zakonska regulativa, zadovoljan sam. Ipak, kao dugogodišnji novinar, mogu da kažem da i nisam zadovoljan. Mislim da sami zaposleni u medijima nisu dobili pravu šansu da postanu vlasnici. Zalagao sam se za to da se pronađu kreditne linije koje bi bile povoljne i omogućile da stotinak ljudi zaposlenih u nekim novinama ili na nekoj televiziji postanu i vlasnici. Takođe, nisam zadovoljan što nismo našli formulu kojom bismo zabranili crnom novcu da učestvuje u privatizaciji medija. Ipak, ono što smo propustili da uradimo na najbolji način rešiće tržište.
Kako ocenjujete rad medija u Srbiji?
– Mnogi glavni urednici sa kojima se družim zameraju mi da se ne bavim medijima. Ali, dok sam bio urednik i novinar, sanjao sam ministra koji se neće baviti medijima. Ta kritika me prilično raduje.
Doći će i do privatizacije Studija B, televizije na kojoj ste ponikli i na kojoj ste godinama bili urednik.
– Studio B treba da bude privatizovan jer svaki medij mora da se odmakne od politike. To nije lako, budući vlasnik može da bude simpatizer neke stranke, ali ono što je i izdiglo Studio B jeste upravo tržište. Budući da je televizija vrlo skupa, nikome neće padati na pamet da svesno pravi gubitke da bi isterao neki svoj politički hir. Konkurencija će biti toliko žestoka da neće dozvoliti velika odstupanja od profesionalnog rada. Ako mi je išta žao kod Studija B, to je što nije iskoristio neko preče pravo koje je stekao i konkurisao za nacionalnu frekvenciju. Bojim se za televiziju koja će imati samo regionalni karakter. I kao urednik protivio sam se nameri vlasti svođenja Studija B na gradske okvire.
Imali ste dosta konflikta sa Savetom Republičke radiodifuzne agencije. Kako danas ocenjujete njihov rad?
– Taj posao je u jednom delu urađen dobro, ali je u većem delu mogao da se uradi mnogo bolje, odnosno, mogao je da bude konkretan i direktan. Smatram da je Savet RRA ispustio jednu šansu da problem gužve u etru i dodele frekvencija uradi na častan i profesionalan način. U pojedinim odlukama može da se vidi da to nezavisno telo nije bilo nezavisno, ali verujem da će se neke nepravde koje su učinjene kad-tad ispraviti.
Šta planirate po završetku ministarske karijere?
– Imam 52 godine i još dosta stvaralačke snage. Prvih šest meseci, budući da imam nadoknadu kao bivši funkcioner i ne mogu da radim za neku firmu, imam nekoliko planova. U ovom trenutku imam i nekoliko zanimljivih ponuda za neke buduće angažmane, a voleo bih da konačno imam vremena i za pisanje jer je to uvek bila neka moja želja. Opet, sudbina me je odvela u elektronske medije, pa nisam imao dovoljno mogućnosti da se oprobam u pisanim medijima. Voleo bih da neke stvari koje sam započeo, posebno neke knjige, konačno završim.
Da li će uskoro biti formirana nova vlada?
Voleo bih da vlada bude formirana što pre. Ova vlada je imala taj hendikep da je bila talac više okolnosti – nesaradnje sa Haškim tribunalom, SPS, taoci raznih Miloševićevih tajkuna… Borili smo se koliko smo mogli da se napravi taj rez sa režimom Slobodana Miloševića, ali u našim okolnostima, gde se svest veoma sporo menja, nije to bilo lako. Najbolje je da se što pre formira vlada i da se nastavi reformatorski kurs koji je započela vlada Zorana Đinđića, a nastavile sledeće dve. Moj apel svima je da na prvo mesto stave Srbiju, koliko god to zvučalo kao jeftina parola. Ponovljeni izbori nikome neće dati neku veliku šansu i, jednostavno, to ko će dobiti koju fotelju ne sme biti najvažnije. Ne smemo da ličimo na one koje smo smenili. Nikome ne smemo da dozvolimo da se izneveri volja birača.
A. Ivanović
