Sedma sila bez zaštite

Privatizacija medija, za nove i stare vlasnike predstavlja priliku za dobru zaradu, ali zato za mnoge novinare i ostale zaposlene-kašnjenje plata, šikaniranje, pa i otkaze. Od početka privatizacije, ugašeno je 400 medija, i otpušteno više od 1.500 novinara, govore podaci Nezavisnog društva novinara Vojvodine. I u štampanim i u elektronskim medijima problema je mnogo. Pljušte tužbe, kuvaju se štrajkovi, gazde se oglušuju o svoje obaveze, a radnici bore za ostvarenje prava… Zbog nepoštovanja ugovora, u pojedinim televizijskim i novinskim kućama privatizacije su poništene.

U redu štrajkača su i zaposleni u RTV Krajini iz Negotina. Oni od poslodavca Konzorcijuma „Dejan Grujić“, traže isplatu zarada, od 22. novembra, kada je ova medijska kuća prodata na aukciji.

-Od tog dana nismo dobili platu, niti je uložen u posao jedan jedini dinar- kaže  Rade Milošević, predsednik sindikata u RTV Krajina.

-Novi gazda kupio je firmu po mizernoj ceni od 138.000 dinara, i to na šest godišnjih rata, po 172 evra. Tako mu je, za male pare dozvoljeno da se igra sa sudbinom 35 zaposlenih i njihovih porodica.

Iz Agencije za privatizaciju, kažu, najavili su za 13. mart dolazak komisije centra za kontrolu i poštovanje kupoprodajnog ugovora, da provere šta se dešava.

Bez plata su već pet meseci i 60 zaposlenih u RTV Jasenica, u Smederevskoj Palanci. I oni su razmišljali o štrajku, ali su se odlučili da pravdu potraže na sudu. Novog gazdu Milana Staničića tužili su za tri neisplaćene zarade. A, broj plata koje čekaju od novog poslodavca u međuvremenu se povećao na pet.

– Imamo kolektivni ugovor, i na papiru, radnici su zaštićeni, ali u praksi se to ne poštuje- kaže Predrag Stepanović, predsednik Saveza samostalnih sindikata.

-Tranzicija u ova dva, ali i u ostalim medijima, bila bi mnogo bezbolnija da su novi vlasnici ljudi iz novinarske branše- smatra Dragan Janjić pomoćnik ministra kulture zadužen za medije. On kaže da Ministarstvo kulture nije adresa na kojoj zaposleni u medijima mogu da ostvare svoja prava, ukoliko su oštećeni u privatizaciji.

-Žao mi je što zakonski nije regulisana odredba o „medijskom uslovu“, prema kojoj bi vlasnici važnijih novina, televizijskih i radio stanica mogli da budu samo ljudi iz medija -ističe Janjić. – Uticaj profesije bio bi tada veći. Nažalost, to nije bilo moguće, jer je zaključeno da ne postoji dovoljno ljudi u medijima koji bi postali vlasnici.

I. Mićević