ENPredstavnik te nevladine organizacije Ivan Grujić rekao je da je neophodno usvojiti te zakone, pre svega zbog dostupnosti informacija koje se u Srbiji tretiraju kao tajne.
– Valjani pristup informacijama ne može biti ostvaren ako se oblast tajnih informacija ne uredi kroz jedan sistemski zakon. Srbija je jedna od retkih država u Evropi koja nema sistemski zakon u ovoj oblasti – rekao je Grujić novinarima ispred Skupštine Srbije.
Predstavnik Komiteta pravnika za ljudska prava Dejan Milenković, koji je učestvovao u izradi tih akata, ocenio je da je zakon o klasifikaciji informacija izuzetno važan, jer „tajnost informacija danas predstavlja ogroman izvor korupcije“.
– Suština priče je da znamo ko su korisnici tajnih informacija, ko su rukovaoci, jer se iz toga rađa odgovornost za curenje tajnih informacija u nepotrebne svrhe – istakao je Milenković. On je naveo da bi se usvajanjem tih zakona sprečilo da se neke „neproverene, navodno tajne informacije“, nađu na stupcima novina i televizija. Prema njegovim rečima iznad prava javnosti da zna može da bude samo tajna informacija koja se tiče javne bezbednosti.
Predstavnik Centra za unapređivanje pravnih studija Saša Gajin rekao je da se prilikom izrade zakona vodilo računa o usklađivanju interesa građana da dođu do informacije i interesa onih koji bi trebalo da brinu o bezbednosti države.
Inicijativa mladih pokrenuće u ponedeljak 26. novembra akciju prikupljanja potpisa građana Srbije za usvajanje tih zakona. Prema rečima Ivana Grujića, za stavljanje tih zakona na dnevni red Skupštine potrebno je više od 60.000 potpisa. Inicijativu za usvajanje zakona pokrenulo je nekoliko udruženja iz Koalicije za slobodu pristupa informacijama u saradnji sa Inicijativom mladih za ljudska prava. Radnu grupu koja je sačinila zakon osim Gajina i Milenkovića činili su i poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić i Vladimir Vodinelić iz Centra za unapređivanje pravnih studija.
Beta
