ENA sloboda im nema granica! Svi se trude da svoj imidž učine što boljim i zato ćete, osim tekućih informacija, u njima naći kulturne rubrike, beleške o važnim istorijskim datumima, rubrike namenjene razonodi… Današnje vreme je, nažalost, opterećeno određenim međureligijskim tenzijama, pa mi je valjda zbog toga pre neki dan privukla pažnju rubrika „Na današnji dan“ u Kuriru. To je, inače, omiljen list u našem osiromašenom narodu – valjda i zbog toga što je upola jeftiniji od većine dnevnih listova. Dakle, u navedenoj rubrici podseća se da je na taj dan 1483. rođen nemački verski reformator Martin Luter, osnivač protestantizma. Uz istorijsku belešku priložena je i verna fotografija u boji. Gledate to pa se zapitate gde je to nestalo skoro pet vekova između pojave protestantizma i pojave fotografije. Kao kada u nekim današnjim tumačenjima naše istorije, nakon Kosovskog boja odmah sledi dvehiljadita godina. Onda zapazite da je čovek na slici suviše crnpurast za jednog nemačkog sveštenika iz onog doba i shvatite da je neko na belešku o Martinu Luteru iz petnaestog veka zalepio sliku Martina Lutera Kinga, borca za rasnu jednakost u Americi, ubijenog u atentatu 1968. godine. Eto šta može internet: tražite određeno ime, on vam izbaci sliku kojom raspolaže. Pa nešto mislim – svakodnevno niču novi listovi, novi ljudi idu u novinare, pa bi nekima možda trebalo zabraniti da se služe kompjuterom. Neko treba da na pijaci prosto pita pošto su jabuke i da nas o tome obavesti.
Sve je ovo bio uvod za nešto drugo što sam ovih dana primetio u novinama pa se pitam da li je istina. U intervjuu za list Danas predsednica Saveta za borbu protiv korupcije je vrlo oštro napala ministra Dinkića zbog niza grehova od kojih je neke ocenila kao „ponašanje mimo zakona“. U sledećem broju istog lista usledio je njegov odgovor u kome obrazlaže svoju ocenu da ona laže svesno, da je zlonamerna i da je neznalica. U okviru istog teksta, međutim, u antrfileu stoji i vest da je potpredsednik Vlade izjavio da podržava rad Saveta za borbu protiv korupcije i da će se sastati s predsednicom Saveta (videli smo na televiziji da je to istoga dana i učinio). Pitanje je sada da li su to novine nešto pogrešile u izveštavanju (kao sa onom slikom), ili je reč o novom zaoštravanju sukoba između današnjeg vicepremijera i ministra ekonomije. Ako postoje ovakve razlike u gledištima članova Vlade, to treba da rasprave na sednici, a ne putem medija. Podsetiću: posle 2000. imali smo DOS, sa ogromnom većinom u Skupštini Srbije. Upravo su Dinkić i Đelić u svim ispitivanjima javnog mnjenja imali najveći rejting među tadašnjim političarima. Onda su se jedne večeri pojavili na televiziji da uživo, pred publikom rasprave svoja neslaganja. To je bilo jedno mučno veče, razmenjene su mnogobrojne optužbe i uvrede. Već sledeća anketa je pokazala da je obojici rejting dramatično opao, a upravo posle toga je usledilo i cepanje koalicije, pad jedne, pa druge vlade i još uvek se nalazimo u neprekidnom predizbornom stanju sa veoma lošim ekonomskim posledicama. Razume se da mi ne pada na pamet da zaključim kako je to posledica njihove svađe u javnosti; ona je tada samo bila signal stanja u koaliciji i onoga što će uslediti. I, kada pođete od činjenice da se sadašnja koalicija oslanja na iste one stranke koje tada nisu mogle zajedno, instinktivno se upitate: da li je ponovo reč o zloslutnom signalu, hoćemo li se setiti preskočenih godina u istoriji i – daleko bilo – vratiti u devedesete? Hteo bih da verujem da su novinari ipak malo preterali u svojoj interpretaciji i da sukoba sada nema.
Stojan Stamenković
