EN
[box align=’box-left’ id=’7301′]
Povodom optužbi na račun makedonske vlade da svakodnevno prisluškuje više od 100 novinara, Mijatović je rekla da je glavna poruka OEBS-a bila jasna, a to je da je neprihvatljivo da se novinari prisluškuju i nadziru.
„Pozvala sam na brzu istragu u ovom slučaju. Ovo, na žalost, nije prvi put da čujem da se novinari prisluškuju i to je jednostavno neprihvatljivo. Takvo narušavanje privatnosti krši novinarsko pravo na zaštitu izvora i vrlo efektno osujećuje svaki pokušaj bavljenja istraživačkim novinarstvom“, rekla je ona.
Mijatović je istakla da je OEBS u konstantnom dijalogu s makedonskim vlastima i da su u mnogim slučajevima dogovorene promene koje bi omogućile jačanje medijskih sloboda u zemlji.
„Jedan od primera jeste i novi medijski zakon na kojem su zajedno sa tamošnjim vlastima radili i naši eksperti, a većina naših ključnih komentara je uvrštena u sam zakon. Druga pitanja su ostala po strani, na primer bezbednost novinara. Jer, iako Tomislav Kezarovski nije više u zatvoru, ostala je i dalje kriminalna prijava za njegove novinarske aktivnosti. A to je obeshrabrujuca poruka medijima. Mnogo više treba da se uradi kako bi se poboljšala medijska situacija u zemlji“, rekla je Mijatović.
Govoreći o stanju medija u BiH, ona je ocenila da je tamo situacija sumorna.
„Postoje mnoga pitanja koja moraju pod hitno da se reše. Trenutno postoji ogromna sumnja u održivost javnog emitera i sprovođenje digitalizacije“, rekla je ona.
Mijatović je dodala da je 3. aprila uputila pismo odgovornima da obezbede efikasan sistem finansiranja što bi obezbedilo i finansijsku i uredničku nezavisnost pre nego što se kompletan sistem uruši.
„Pisala sam i o prelasku na digitalno emitovanje. Bosna i Hercegovina je jedina zemlja regiona koja još nije pokrenula značajnije korake u smeru digitalizacije. To bi neke regione moglo da ostavi bez televizijskog signala, kada se 17. juna bude prešlo na digitalno emitovanje“, dodala je.
„Nadam se da ću uskoro otići u zvaničnu posetu u BiH i videti na licu mesta kako naša organizacija može da pomogne u ovim, ali i pitanjima drugih medijskih sloboda u zemlji“, rekla je Mijatović.
Kako je rekla, glavni problem koji preovladava širom Balkana jeste taj da region nije prevazišao nasleđe prethodnog sistema, a pod tim ona podrazumeva kontrolu medija.
„Postoji mnogo pitanja o kojima stalno govorim: od pretnji i napada, nekažnjavanja, preko uredničke i finansijske nezavisnosti javnih servisa i njihovih regulatornih tela, do implementacije medijskih zakona i transparentnosti vlasništva medija i njihovog finansiranja“, rekla je Mijatović.
Ona je ukazala da su, doduše, vidljivi neki pozitivni koraci, kao što je formiranje nezavisne komisije koja će nadgledati istragu o ubistvima novinara.
„Ali, to još ne može da zameni odgovornost državnih institucija i preko potrebnu političku volju i napor da se ubice i nalogodavci tih strašnih napada na medije privedu pravdi“, rekla je Mijatović.
Zapadni Balkan, na žalost, nije imun na uznemiravanje, zastrašivanje pa cak i nasilne napade na novinare i njihovu imovinu, upozorila je Mijatović i ponovila da politički interesi i interesi vlade moraju da izađu iz medija.
