ENSeminar o socijalnom i profesionalnom položaju novinara u Srbiji, poštovanju odredaba Zakona o radu, preprekama za kolektivno pregovaranje i strukturi vlasništva nad medijskim prostorom, došao je, moglo bi se reći u poslednjem trenutku. Sudeći po informacijama koje su izneli učesnici iz različitih glasila u Srbiji, oba novinarska udruženja, ali i Međunarodne federacije novinara, te Sindikata novinara Nemačke, stanje u srpskim medijima i novinarskoj profesiji je više nego alarmantno.
Zaključak skupa je da su novinari neinformisani o svojim radnim pravima, da generalno nedostaje solidarnost i hrabrost da svoja prava traže od poslodavaca, da su granski sindikati nedovoljno snažni da zaštite profesiju od instrumentalizacije {to posledično dovodi i do pada profesionalnog kredibiliteta, kvaliteta i stručnosti medijskih poslenika. Veoma ilustrativna u tom smislu bila su iskustvae Snežane Đokić, odvokatkinje NUNS-a koja je kroz pružanje besplatne pravne pomoći u zaštiti prava novinara došla do saznanja da su u dosadašnjoj praksi novinari bili potpuno nezaštićeni od strane sindikata i inspekcija rada, navodeći primer “Politike AD” gde je velika grupa radnika otpuštena uz saglasnost tamošnjeg sindikata. Kao najupečatljiviji primer kršenja osnovnih prava, ona je navela situaciju u TV “Politika” u kojoj zaposleni rade i po 12 godina bez ijednog papira.
– Ovi ljudi koji su, praktično, izgubili jednu trećinu radnog staža, prinuđeni su da preko svedoka dokazuju da su uopšte radili u ovoj kući, jer su poslodavci uklonili sva dokumenta o tome – rekla je Snežana Đokić, dodajući da su u privatnim i privatizovanim medijima prava zaposlenih još ugroženija jer su prepuštena dobroj volji poslodavaca koji koriste evidentno veliki višak radne snage u ovoj oblasti.
– Kod privatnih poslodavaca ne zna se tačno ni da li će, ni kada će, ni koliku će platu zaposleni dobiti, primaju se novi istovremeno kada se otpuštaju stari radnici, zaplašeni radnici prihvataju da im se deo zarade isplaćuje na ruke, dok im je osnovica za penziju mnogo manja, a komplikovana i spora sudska procedura većinu obeshrabruje da se za svoja prava bori na taj način.
Ipak, najveća opasnost, zaključeno je na skupu, preti od koncentracije vlasništva nad medijima na području čitavog Balkana na kome su, po rečima Mihaila Klema, predstavnika nemačkog sindikata novinara, medijski prostor zaposele uglavnom nemačke kompanije.
– Prioritet Srbije je donošenje zakona o restrikciji vlasničtva i koncentracije medija – rekao je on. Na to se odnosi i predlog izmena i dopuna Zakona o javnom informisanju koji je republičkom parlamentu podneo UNS, a o čemu je na seminaru govorio njegov predsednik, Nino Brajović.
– Cena rada u novinarskoj profesiji, kao i cena za kupovinu medija na Balkanu su veoma niski i strategija stranih investitora kao što je WATZ, jeste monopolizacija tržišta a ne ulaganje u medije – rekao je on uz konstataciju da se u Skupštini inicijative sporo rešavaju, te da se mediji stalno nalaze u pat poziciji.
On je na primeru “Balkana” koji je pre gašenja bio u vlasništvu pravnih lica bliskih Kariću, te “Identiteta” i “Centra” u čije pokretanje je umešan Zemunsko-surčinski klan, objasnio netransparentnost vlasničke strukture srpskih medija.
– U stručnoj javnosti važi sintagma da su finansijeri medija iz podzemlja i politike. Njihov cilj nije da finansiraju medije, već da se mediji sami izdržavaju a da oni uticaj na njih ostvaruju besplatno – objasnio je Brajović, objasnivši da predlog izmena Zakona o javnom informisanju sadrži i antimonopolske odredbe.
Ključna je da je koncentracija vlasništva nedozvoljena ako prelazi 40 odsto prodatog tiraža u Srbiji, što iznosi oko 280.000 primeraka. Po toj računici, Rodić koji je vlasnik Kurira i Glasa javnosti već ulazi u zonu nedozvoljene koncentracije, a slično će biti i sa WATZ-om ukoliko kupi većinski paket akcija Večernjih novosti.
Nada Budimović-novinar lista „Grad“ iz Kruševca
