ENCekić je podsetio da tu dozvolu može da dodeli isključivo Savet RRA i da odluka o regionalnim frekvencijama nije konačna jer postoji rok od 15 dana za podnošenje prigovora.
– Preporučujem kolegama da ne gube vreme po konferencijama za štampu, nego da lepo sednu i angažuju pravnike. Ako smo pogrešili, mi ćemo priznati – objasnio je Cekić.
Prema njegovim rečima, „jednogodišnja praksa“ RRA pokazala je da mnogi koji su držali konferencije za novinare „uglavnom više nisu u etru“.
– Ne razumem nameru onih koji su nezadovoljni, da se našim poslom bave na raznim opskurnim okruglim stolovima, konferencijama za štampu i sličnim mestima – naglasio je on.
Na primedbe da je RRA dala dozvole nekim stanicama koje još ne emituju program, Cekić je odgovorio da ne postoji zakonska obaveza RRA da frekvencije dodeljuje samo postojećim radio i televizijskim stanicama, kao i da „ne može da se zabrani nekom da se bavi nekom delatnošću“.
– Ako neko ima dovoljno novca i hoće da rizikuje u nečemu što se zove radiodifuzija, mi možemo samo da mu otvorimo put i uporedimo ga po kriterijumima – naveo je. Prema oceni Cekića, nepostojeće radio i televizijske stanice mogu da daju veću garanciju, finansijsku ili tehničku, nego mnoge postojeće, „a mnoge postojeće mogu da budu u tako katastrofalnom stanju, kao što obično i jesu… i da nemaju nikakvu garanciju da će opstati u tržišnoj utakmici“.
Kako je naglasio, posle okončanja konkursa i za lokalne frekvencije, do kraja avgusta, neće više biti „besmislenih priča o postojećim i nepostojećim emiterima“. Cekić je demantovao da je RRA bila izložena političkim pritiscima da se nekom dodeli frekvencija.
Traženje dodatne frekvencije za region Kragujevca on je objasnio činjenicom da tu „postoji više minimalno kvalitetnih kandidata“ i da je to uobičajena praksa. Kako je objasnio, RRA „pokušava da nađe prostor i za one koji možda mogu da budu oštećeni samom činjenicom da ne mogu da se izdaju dve dozvole“.
Šumadija nije jedini slučaj, rekao je Cekić i napomenuo da je RRA, „između ostalih“, tražila dodatne regionalne televizijske frekvencije i za Niš i Kikindu, pominjući da ima „još nekoliko oblasti“ za koje je to traženo ranije.
– Suštinski, u Srbiji imamo višak loših radiotelevizijskih stanica, a manjak dobrih. Svi misle da su najbolji na svetu, i odjedanput se potežu neki revolucionarni argumenti tipa „znate li gde sam ja bio 5. oktobra“ – ocenio je Cekić i rekao da je on tada bio u „radio stanici koja je jedina u Beogradu prenosila revoluciju“.
Ističući da se RRA drži isključivo zakona i „gleda dokumentaciju“, Cekić je ukazao da one televizijske stanice koje su pokrenule inicijativu za osnivanje regionalnih javnih servisa nisu postupile u svom interesu. Prema njegovim rečima, RRA „ne može da izdaje dozvole stanicama koje se aktivno bore da se zaustavi proces privatizacije i da se krši zakon“.
„Kada bi se uvodili nekakvi regionalni javni servisi, morala bi da se uvede i dodatna pretplata za te regione“, obrazložio je Cekić. Svima koji se zalažu za regionalne javne servise Cekić je poručio da „vide da li bi imali podršku građana da im otmu još koji dinar iz džepa“, jer bi i za njih morala da se plaća pretplata.
