ENKako je razvoj moderne tehnologije uticao na objedinjavanje medijskih ciljnih grupa i koliko globalna dostupnost informacijama menja komunikacione navike ljudi samo su neka od pitanja na koje odgovara knjiga „Komuniciranje, mediji i društvo“ Miroljuba Radojkovića, profesora komunikologije na Fakultetu političkih nauka. Prema rečima profesora Radojkovića, ako potrošačko društvo ostane socijalno i ekonomski dominantno, neposredan razgovor će vremenom postati mit o kojem će učesnici internet foruma ukucavati bajke.
– Od kada je zapadni deo civilizacije počeo da nameće ostatku svetu ideologiju zgrtanja novca i oružane nadmoći, balans planete se narušava. Industrijska revolucija nametnula je nove sisteme vrednovanja i eksploatacije informacije. Kada neki čovek, vaspitan prema načelima istočnjačkih religija, vidi neobičan cvet, on se divi njegovoj ekskluzivnoj lepoti i tu informaciju prenosi drugim ljudima. U Americi bi se za tren oka takav cvet našao u laboratoriji, jer njegova ekskluzivna lepota možda sadrži neki hemijski ili marketinški potencijal. Jednostavno, takva su pravila opstanka u kojima informacija ima vrednost početnog kapitala, kaže za Glas Miroljub Radojković.
Profesor Radojković kaže da su prema obrascu masovne kulture sačinjeni programi komercijalnih medija u Srbiji.
– Masovna kultura nastaje i razvija se po klasičnom modelu industrijske proizvodnje, pa zbog toga ima naglašeno robni karakter. Ona je neoriginalna, stereotipna i standarnizovana. Deluje na publiku neprekidno, i svako ko se koristi masovnim sredstvima komunikacije upija bar deo njenih sadržaja. Zato je TV Pink glavni promoter globalizovane masovne kulture. Čak su i domaće estradne zvezde obučene kao Madona.
Na taj način se mediji uniformizuju i gledaocima šalju poruku političke korektnosti koja se zasniva na negiranju bilo kakve suštinske, pojedinačne i grupne različitosti i raznolikosti, prema obrascu koji je još davne 1916. godine u vodiču za doseljenike u SAD „Zaboravite svoju prošlost, svoje običaje i svoje ideale“. Amerikanizacija planete nas je, zbog Miloševićevog režima, kasnije zapljusnula, ali njoj se nećemo odupreti. I Televizija B92 od trenutka dokapitalizacije emituje komercijalni program koji nije kulturološki nepodnošljiv kao Pinkov, ali zato nije ni gledan kao „ružičasta“ televizija.
Zašto je politička elita odbacila pravila komunikacije i prema medijima i prema biračima?
– Zato jer je to tržišno isplativ model. Neko je procenio da ministar treba da vređa i psuje novinare jer to birači neće doživeti kao prostakluk, već kao odlučnost i autentičnost nacionalnog karaktera. Mediji u takvim situacijama moraju da organizovano reaguju i iz svojih programa isključe takve ministre. Sva pravila javne komunikacije poništavaju se u nazovipričaonicama po različitim TV stanicama gde nekoliko gostiju razmenjuju lične uvrede i pretnje. Dok god mediji tolerišu takav oblik komunikacije, političke elite će manipulisati javnim mnjenjem namećući građanima svoje kućne navike i elementarno nevaspitanje.
Koliko se komunikacija seli iz govorne u pisanu ravan?
– Kad se ljudi sretnu na ulici i započnu razgovor, zbog nedostatka vremena ili lenjosti, neko obavezno predloži da sve to što je naumio „baci“ na mejl. Tada se neposredna neverbalna komunikacija isključuje, a samim tim ne možete da vizuelizujete emotivnost kod svog sagovornika. Da ne govorimo o sms porukama koje razgovor pretvaraju u fast njord kombinaciju nepismenih, nedorečenih patrljaka od rečenica. Ljudi se otuđuju i gube prirodnost i pretvaraju se u informatički servis svojih računara.
A. Nikolić
